Čak 56.390 građana ne može da kupi ni hleb zbog blokade računa u Alta banci: Evo kada mogu da očekuju isplatu
- Oduzimanjem dozvole Alta banci blokirano je 66.481 računa, a 56.390 građana i 10.091 firma čekaju pristup novcu kroz stečajni postupak.
- Agencija za osiguranje depozita najavljuje isplatu osiguranih depozita do 50.000 evra, a rok za početak teče od dana kada Privredni sud otvori stečaj.
- Stručnjaci poručuju da će uticaj na privredu biti ograničen, jer većina firmi ima račune i u drugim bankama.
Oduzimanjem dozvole za rad Alta banci, u njoj je ostao blokiran 66.481 račun, od čega je 10.091 pripadao kompanijama, a čak 56.390 građanima koji od subote ujutru svoj novac s računa nisu mogli da podignu s bankomata, niti da karticama u prodavnicama plate hleb i ostale najnužnije namirnice.
Dok većina firmi ima račune i u drugim poslovnim bankama, građani će morati da se strpe dok im pristup računima ne bude omogućen. Početak meseca za mnoge od njh znači i obavezu plaćanja kirije za stan, ratu kredita i komunalnih računa, ali će sve to morati da pričeka još nekoliko dana.
- Zaista nezgodna situacija. To je nešto što nije moglo da se predvidi da će doći preko noći. Ali postoji taj neki zagarantovani depozit koji će moći da se koristi, prema najavama već od sutra, kad se otvori stečaj nad Alta bankom. Samim tim novac će moći da se koristi. Jedino što možemo da kažemo građanima je da ih molimo da se strpe dok ne vidimo naredne korake sa stečajnim postupkom - kaže Marko Dragić, savetnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).
Ograničen uticaj na privredu
Stavljanjem katanca na bravu Alta banke blokirani su i računi 10.091 firme u toj banci, ali kako ističe Bojana Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, to će imati ograničen uticaj na privredu.
- Uticaj gašenja Alta banke mogao bi da bude vrlo ograničen imajući u vidu da je finansijski sistem zemlje vrlo stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Što se tiče računa koje firme imaju u toj banci, vi znate da one imaju račune i u drugim bankama. Tako da je, u tom pogledu, verovatno da će većina kompanija moći nesmetano da funkcioniše, što se tiče finansijskih transakcija, isplate zarada i drugih obaveza. Ali što se tiče depozita koji su tamo bili, rečeno je da će do 50.000 evra biti isplaćeno za fizička lica, a ostalo će biti rešeno kroz stečajnu masu. Ali treba sačekati da se pokrene stečajni postupak i kad se pojavi stečajni upravnik, on će svim klijentima banke proslediti informaciju šta mogu dalje da očekuju - objašnjava Stanić za Biznis Kurir.
Zaštita interesa javnih preduzeća
On očekuje da će država štititi interese javnih preduzeća koja su imala račune i depozite u Alta banci.
- Imajući u vidu da je država njihov vlasnik, trebalo bi očekivati da će ona da štiti interese svojih firmi. Iz stečajne mase se prvo naplaćuju porezi i doprinosi, pa onda mali depoziti do 50.000 evra, a posle ostali klijenti.
- Prvo idu državi porezi i doprinosi, pa onda mali depoziti do 50.000 evra, posle ostali klijenti, dok su mali akcionari poslednji u redu za isplatu - ističe Stanić.
I Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da zatvaranje Alta banke, koja je imala tri odsto učešća u ukupnom bankarskom sistemu, neće značajnije da se odrazi na finansijske tokove u zemlji, ali će građani i privrednici koji su imali račun samo u toj banci imati određenih problema.
Mala banka - ne paničiti
- Već sama činjenica da ne mogu da raspolažu svojim novcem iz banke predstavlja problem za građene i privredu. Po zakonu, država će se pobrinuti da omogući korišćenje tog novca, jer pojedine firme, ako nemaju druga deponovana sredstva, biće u velikim problemima. Već sad su preduzete mere jer je plaćanje struje Elektrodistribuciji u Beogradu prebačeno na druge račune itd. - kaže Atanacković.
On naglašava da ne treba suviše biti u panici zbog samog zatvaranja banke.
- Ako banka raspolaže s dovoljno sredstava, onda će se iz stečajne mase pokriti svi depoziti, a ako nema, onaj ko je imao depozit od 300.000 evra, on će 50.000 da podigne, a za ostalo će čekati da se proda imovina iz stečajne mase, pa da se namiri po nekom procentu od ukupnog dugovanja i potraživanja. Neko ima više, neko manje i ako u masi bude 80 ili 50 odsto svih potraživanja, ta sredstva dobijena iz stečaja će se raspoređivati deponentima zavisno od veličine njihovog depozita - zaključuje Atanacković.
