Najgori dan u istoriji Google-a: Izbrisano 500 milijardi dolara vrednosti kompanije Alphabet
- Akcije Alfabeta pale su gotovo 13 odsto, što je obrisalo oko 500 milijardi dolara tržišne vrednosti i pogodilo Nasdaq.
- Investitore brinu slabiji kvartalni rezultati i rast troškova razvoja veštačke inteligencije, dok pretraga donosi sve manje prihoda od oglasa.
Akcije Guglove matične kompanije Alfabet (Alphabet) u četvrtak su pale za gotovo 13 odsto, što je najveći jednodnevni pad u istoriji kompanije. Time je izbrisano oko 500 milijardi dolara njene tržišne vrednosti, a snažan pad negativno se odrazio i na američke berze, posebno na tehnološki indeks Nasdak (Nasdaq), piše Volstrit džornal (Wall Street Journal).
Glavni razlog zabrinutosti investitora su slabiji poslovni rezultati i sve veći troškovi razvoja veštačke inteligencije. Gugl se suočava sa problemom jer upravo tehnologija u koju ulaže milijarde dolara počinje da ugrožava njegov najvažniji izvor prihoda, internet oglašavanje.
Treći kvartal ispod očekivanja
Kompanija je u sredu objavila da je njeno odeljenje Google Services, koje uključuje pretraživač, Jutjub (YouTube) i pretplatničke usluge, u trećem kvartalu ostvarilo 96,3 milijarde dolara prihoda. Analitičari su očekivali 98,5 milijardi dolara.
Istovremeno se usporava rast prihoda od Guglovog pretraživača. U prvom kvartalu iznosio je 19 odsto, u drugom 17 odsto, a u trećem 12 odsto.
Veštačka inteligencija postaje problem
Gugl godinama zarađuje ogromne iznose prikazivanjem oglasa među rezultatima internet pretrage. Kada korisnik klikne na sponzorisani link, oglašivač plaća Guglu.
Međutim, razvoj veštačke inteligencije menja takav način pretraživanja. Umesto spiska linkova, korisnici sve češće dobijaju direktne odgovore koje generiše veštačka inteligencija, zbog čega imaju manju potrebu da klikću na oglase.
Poslovni direktor Gugla, Filip Šindler (Philipp Schindler), priznao je da kompanija trenutno manje zarađuje na pretragama putem veštačke inteligencije nego na tradicionalnim pretragama. To se dešava uprkos tome što ukupan broj pretraga raste najbržim tempom u poslednjih pet godina.
Gugl zato postepeno uvodi oglase u svoj AI Mode, odnosno način pretrage koji koristi veštačku inteligenciju, i širi njihovu dostupnost širom sveta.
Dodatni problem predstavljaju ogromni troškovi razvoja novih AI modela i izgradnje data centara. Kompanija je prijavila veće operativne troškove od očekivanih i negativan slobodni novčani tok.
OpenAI sve ozbiljnija konkurencija
Pritisak na Gugl raste i zbog konkurencije, pre svega OpenAI-ja, kompanije koja stoji iza ChatGPT-ja.
OpenAI je u februaru počeo da testira oglase među američkim korisnicima ChatGPT-ja, a tokom leta je objavio da je na putu ka godišnjem prihodu od oglašavanja od milijardu dolara.
Kompanija je nedavno saopštila i da je više od 100.000 oglašivača već pokrenulo kampanje na ChatGPT-ju, kao i da su oglasi dostupni u 89 zemalja.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da OpenAI zasad ne preuzima značajniji deo Guglovih prihoda od oglašavanja. Većina kompanija tek testira novi oblik oglašavanja, bez većeg smanjivanja budžeta namenjenih Guglu.
Analitičari kompanije NewStreet Research smatraju da će Gugl ostati pod pritiskom sve dok ne uveri investitore da može da zadrži profitabilnost svog pretraživača i istovremeno poveća zaradu od veštačke inteligencije.
Prema njihovim procenama, oporavak poverenja investitora mogao bi da potraje do prve polovine 2027. godine.
Biznis Kurir/Jutarnji
