Jorgovanka je znala šta dolazi i to prva uradila: Evo zašto sada i druge evropske banke povlače zlato kući
Potez holandske centralne banke otvorio je pitanje da li se vodeće finansijske institucije pripremaju za novi veliki ekonomski ili finansijski potres. Za sada, međutim, nema pokazatelja da Holandija očekuje konkretnu krizu.
Reč je, kako se ocenjuje, o povećanom oprezu u vreme trgovinskih tenzija, ratova i globalne neizvesnosti.
Holandsko zlato sada je u trezorima Banke Engleske
Od približno 313 tona holandskog zlata koje se nalazilo u SAD i Kanadi, oko 86 tona premešteno je u London između marta i avgusta ove godine.
Zlato je sada smešteno u trezorima Banke Engleske.
"Očekujemo da nikada nećemo morati da ga koristimo, ali moramo da povećamo svoju otpornost i spremnost“, izjavio je guverner holandske centralne banke Olaf Sleijpen.
London je izabran zbog toga što predstavlja jedno od najvećih svetskih središta za trgovinu zlatom.
Ukoliko bi centralna banka u kriznim okolnostima morala brzo da proda ili kupi zlato, lokacija u Londonu omogućava joj jednostavniji pristup tržištu.
Da li ovaj potez najavljuje novu krizu
Premeštanje zlata ponovo je pokrenulo spekulacije da centralne banke očekuju ozbiljan potres na svetskim tržištima.
Ipak, stručnjaci ne smatraju da je odluka Holandije dokaz da neposredno preti finansijski slom. Centralne banke i ranije su menjale mesta na kojima čuvaju rezerve u zavisnosti od geopolitičkih okolnosti, dostupnosti tržišta, bezbednosti i troškova.
Analitičari Goldman Sachsa Lina Tomas i Dan Strajven podsetili su da su pojedine evropske centralne banke tokom Hladnog rata deo zlatnih rezervi premestile u Njujork.
Džozef Kavatoni, viši tržišni strateg Svetskog saveta za zlato, rekao je za BBC da ratovi i trgovinske tenzije utiču na takve odluke, ali da nisu jedini niti najvažniji faktor.
Centralne banke razmatraju i inflaciju, kamatne stope, bezbednost skladišta i mogućnost da zlatom brzo trguju.
"Nemam utisak da nam preti neka propast, ali mislim da su ljudi sve bolje upoznati sa upravljanjem rezervama i načinima na koje iz te imovine mogu da izvuku maksimum“, rekao je Kavatoni.
Francuska i Nemačka već vraćale zlato
Holandija nije jedina evropska zemlja koja je promenila mesto čuvanja svojih zlatnih rezervi.
Francuska je ranije ove godine objavila da je zlato iz SAD vratila u zemlju.
Nemačka centralna banka Bundesbanka je tokom nekoliko godina, zaključno sa 2016, iz inostranih trezora premestila više od 216 tona zlata. Iz Njujorka je povučeno 111 tona, dok je iz Pariza premešteno 105 tona.
Ovi potezi pokazuju da lokacija zlatnih rezervi postaje sve važnije pitanje za centralne banke u vreme pojačanih geopolitičkih i ekonomskih rizika.
Ispod Londona oko 400.000 zlatnih poluga
Banka Engleske predstavlja jednog od najvećih svetskih čuvara zlata.
U njenim trezorima, smeštenim ispod više od 300 godina stare institucije u centru Londona, nalazi se oko 400.000 zlatnih poluga. Njihova ukupna vrednost procenjuje se na više od 200 milijardi funti.
Istraživanja Svetskog saveta za zlato pokazuju da je Banka Engleske i dalje najpopularnije mesto za čuvanje zlatnih rezervi. Centralne banke, ipak, sve češće raspoređuju svoje zlato na nekoliko lokacija kako bi smanjile rizik.
Zlato nije moralo da putuje preko Atlantika
Premeštanje zlatnih rezervi ne podrazumeva uvek fizički transport poluga.
Holandija je u Njujorku prodala oko 59 tona zlata, a zatim kupila odgovarajuću količinu u Londonu. Na taj način izvršen je praktično knjigovodstveni prenos, bez transportovanja poluga preko Atlantika.
Više od 27 tona ipak je fizički prebačeno iz SAD i Kanade u holandski grad Zeist. Odatle je slična količina potom poslata u London.
Kompanije koje učestvuju u ovakvim operacijama uglavnom ne objavljuju detalje. Transport zahteva obimno planiranje, posebno osiguranje i izuzetno stroge mere bezbednosti.
Kompanija Brink’s Global Services, koja se bavi prekograničnim prevozom zlata, saopštila je za BBC da poslednjih godina beleži povećanu tražnju klijenata, uključujući centralne banke.
Zašto države ne drže sve zlato kod kuće
Čuvanje zlatnih rezervi u sopstvenoj zemlji može pružiti veći osećaj sigurnosti i kontrole, ali je skupo i organizaciono zahtevno.
Domaće skladištenje podrazumeva ulaganje u objekte, fizičko obezbeđenje, osiguranje i sisteme za kontrolu i reviziju.
Za manje centralne banke ovi troškovi mogu biti nesrazmerno visoki. Zato se deo rezervi često čuva u velikim međunarodnim finansijskim centrima, gde zlato može brže da se proda ili upotrebi u finansijskim transakcijama.
Centralne banke kupuju dvostruko više zlata
Pitanje skladištenja postaje sve važnije i zbog toga što centralne banke poslednjih godina ubrzano kupuju zlato.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, tokom prethodne četiri godine centralne banke kupovale su prosečno oko 1.000 tona zlata godišnje.
To je dvostruko više u odnosu na godišnji prosek od oko 500 tona tokom prethodne decenije.
Snažna potražnja traje još od globalne finansijske krize, a očekuje se da će biti nastavljena i naredne godine.
Cena zlata ostaje blizu istorijskih rekorda
Cena zlata poslednjih godina snažno je porasla i dostigla niz rekordnih nivoa. U januaru je prvi put premašila 5.000 dolara po unci.
Iako je potom pala sa rekordnog nivoa, zlato se i dalje nalazi na istorijski visokoj ceni.
Jedan od glavnih razloga za rast jeste njegov status sigurne imovine. Investitori i centralne banke tradicionalno povećavaju tražnju za zlatom u periodima inflacije, geopolitičkih sukoba i nestabilnosti na finansijskim tržištima.
Goldman Sachs očekuje da bi cena zlata do kraja 2026. mogla da dostigne 4.900 dolara po trojskoj unci. To je za 300 dolara više u odnosu na procenu iz avgusta.
Potražnja centralnih banaka ostaje jedan od najvažnijih faktora koji podržavaju visoku cenu ovog plemenitog metala.
Evo gde NBS čuva poluge za "ne daj Bože"
Najveći deo rezervi nalazi u trezorima Narodne banke Srbije, jedan deo i dalje se čuva u inostranstvu. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je otkrila ranije gde se tačno nalazi preostalo zlato i zbog čega centralna banka ne žuri sa njegovim transportom u zemlju.
Na pitanje zašto i ove tri tone nisu povučene u domaće trezore, guverner je objasnila da NBS ne žuri sa tom odlukom prvenstveno iz logističkih razloga i zbog posebnih troškova koji bi pratili takav transport.
Umesto toga, procenjeno je da je u ovom trenutku svrsishodnije zlato ostaviti na sigurnom u Švajcarskoj.
Zlato u inostranstvu kao "osigurač" za hitne situacije
Osim ekonomskih ušteda na transportu, čuvanje dela zlata u Bernu ima i stratešku svrhu. Te tri tone zlata se vode kao "likvidne i raspoložive".
- One stoje u Bernu kao raspoložive za neke okolnosti. Volela bih da to nikad ne budu one "ne daj Bože" okolnosti, ali i za te situacije one tome i služe - istakla je guverner na predstavljanju izveštaja o inflaciji, dodajući da je svo ostalo zlato u Republici Srbiji.
Kurir Biznis/Blic
