Države počele da gomilaju zlato: Nećete verovati koju zemlju najviše trese "zlatna groznica"
U februaru su banke tako neto kupile tri puta više zlata nego u januaru, prema podacima WGC-a.
Tempo kupovina bio je ipak značajno slabiji nego prošle godine, kada su mesečno u proseku neto kupovale 26 tona.
U prva dva ovogodišnja meseca centralne banke neto su nabavile 25 tona zlata, što je tačno upola manje nego u istom periodu prošle godine, ističu iz WGC-a.
Poljska najveći kupac
Najaktivniji kupac u februaru bila je ponovo poljska centralna banka, koja je rezervama dodala 20 tona, najviše u istom mesecu prošle godine, kada je kupila 29 tona.
Time su ukupne poljske zalihe zlata sada dosegle 570 tona, uz udeo od 31 odsto u ukupnim rezervama i planirano povećanje do 700 tona, citira WGC najavu guvernera Adama Glapinskog.
Nedavno je Glapinski predložio i da Poljska eventualnom prodajom zlatnih rezervi prikupi 13 milijardi dolara za finansiranje troškova odbrane, naglašavajući da je cilj plana „ostvariti dobit, a zatim otkupiti zlato”, prenosi WGC, uz napomenu da detalji još nisu jasni.
Među vodećim kupcima u februaru bio je i Uzbekistan, čija je centralna banka kupila osam tona zlata. Od početka godine rezerve je popunila sa 16 tona plemenitog metala, na 407 tona, odnosno 88 odsto ukupnih rezervi.
Češka centralna banka dodala je u rezerve dve tone zlata, produžavajući neto mesečne kupovine na čak tri godine.
Dve tone kupila je i malezijska centralna banka, dok su Kina i Kambodža nabavile po jednu tonu.
Kineske zlatne rezerve dostigle su tako 2.308 tona, odnosno 10 odsto ukupnih rezervi, pokazuju podaci WGC-a.
Turska i ruska centralna banka najveći prodavci
Neto prodavci zlata bile su turska i ruska centralna banka, koje su prodale osam, odnosno šest tona ovog plemenitog metala.
Neto smanjenje turskih zlatnih rezervi odražava, kako se čini, manju vrednost portfolija Ministarstva finansija, a ne centralne banke, napominju u WGC-u. Ipak, turska centralna banka bila je u martu izuzetno aktivna i, prema procenama WGC-a, koristila je oko 50 tona zlatnih rezervi za potrebe likvidnosti i pozicija u stranim valutama, stoji u izveštaju.
Značajan deo tih transakcija odnosi se na terminske ugovore zamene zlata za valutne rezerve, što znači da će se po dospeću „zlato vratiti u turske rezerve”, citira WGC reči guvernera turske banke Fatiha Karahana.
Zlatu kao strateškoj imovini sve se više okreću i afričke centralne banke, napominje WGC, ističući posebno Ugandu koja je nacionalni program nabavke zlata pokrenula pre dve godine, a aktivnu kupovinu započela u martu 2026.
Slične namere signalizirala je i kenijska centralna banka početkom februara, stoji u izveštaju.
Kurir Biznis/Poslovni.hr
