Šta se čuva u trezoru "Sudnjeg dana": I Srbija ima uzorke, evo gde su prikupljeni
- U Svalbardskom globalnom trezoru semena čuva se više od 1,4 miliona uzoraka iz celog sveta, kao rezervna kopija biljnih genetičkih resursa.
- Srbija je u oktobru 2021. poslala 96 uzoraka autohtonih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži. Većina je prikupljena u terenskim misijama po udaljenim ruralnim krajevima zemlje.
Duboko ispod ledene planine, na jednom od najudaljenijih mesta na planeti, čovečanstvo je sakrilo svojevrsnu "poslednju rezervu”. U mraku i ledu, daleko od ratova, požara i prirodnih katastrofa, nalazi se više od 1,4 miliona uzoraka semena, uključujući i brojne stare sorte koje su gotovo nestale sa njiva.
U planini na norveškom arhipelagu Svalbard, daleko iznad Arktičkog kruga, nalazi se jedno od najneobičnijih skladišta na svetu - Svalbardski globalni trezor semena. Na oko 30 metara dubine čuva se više od 1,4 miliona uzoraka semena, koji predstavljaju rezervnu kopiju biljnih genetičkih resursa iz velikog broja zemalja.
Ovo nije skladište hrane za preživele posle apokalipse. To je sef za budućnost čovečanstva. Ako neka biljna sorta bude uništena, ako je rat ili klimatska katastrofa zbrišu iz neke zemlje, njena rezervna kopija čeka stotinama ili hiljadama kilometara dalje, zamrznuta na Arktiku.
Šta se čuva u bunkeru?
U bunkeru se ne čuvaju gotove biljke, plodovi ili hrana, već seme poljoprivrednih biljaka. Među njima su različite sorte pšenice, ječma, pirinča, kukuruza, pasulja, sočiva, leblebija i mnogih drugih kultura koje su važne za ishranu ljudi i budućnost poljoprivrede.
Posebna vrednost ovih uzoraka je u tome što među njima postoje i stare i retke sorte koje se danas više gotovo ne uzgajaju. One mogu da poseduju osobine koje će u budućnosti postati dragocene, na primer, otpornost na sušu, visoke temperature, bolesti ili siromašno zemljište.
Trezor je, zapravo, zamišljen kao rezervna kopija svetskih banaka semena. Zemlje i naučne institucije širom sveta imaju sopstvene kolekcije biljnog genetičkog materijala, ali one mogu da budu ugrožene ratovima, prirodnim katastrofama, kvarovima ili nestankom električne energije.
Zato se deo njihovih kolekcija šalje na Svalbard.
Seme se čuva na temperaturi od oko minus 18 stepeni Celzijusa, u posebnim hermetički zatvorenim paketima. Trezor ima kapacitet od oko 4,5 miliona uzoraka, što znači da bi u njega mogle da stanu rezerve ogromnog broja različitih biljnih sorti.
Važno je i to da seme ne pripada Norveškoj. Zemlje i institucije koje ga pošalju ostaju njegovi vlasnici. Trezor služi kao svojevrsni globalni sef: čuva rezervne kopije, ali ih ne koristi niti njima trguje.
Zašto je sve to važno?
Nestanak jedne biljne sorte ne bi bio samo gubitak jedne vrste hrane. Sa njom mogu nestati i geni koji bi jednog dana mogli da budu neophodni za stvaranje otpornijih useva i prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama.
Zbog toga se u ledenom trezoru čuva deo biološke raznovrsnosti planete i mogućnost da neke od danas zaboravljenih biljaka ponovo postanu važne za čovečanstvo.
U ovom sefu čuvaju se i uzorci iz Srbije. U oktobru 2021. godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada poslao je prve uzorke u ovaj trezor. Srbija je deponovala 96 uzoraka autohtonih sorti žitarica i to pšenice, ječma, ovsa i raži. Veliki deo ovih uzoraka prikupljen je putem terenskih misija u udaljenim ruralnim krajevima Srbije.
Svi uzorci su zapečaćeni u troslojne folije i smešteni u kutije na temperaturi od -18 stepeni Celzijusa duboko u utrobi arktičke planine. Prema pravilima trezora, Srbija ostaje jedini vlasnik svojih uzoraka i niko drugi ne može da otvori njene kutije niti da ih koristi.
Biznis Kurir/Magazin Politika
