Šta Bugari najviše uvoze iz Srbije? Ove naše proizvode obožavaju, a jedna poslastica je HIT
Kada se pogleda šta se iz Srbije plasira na bugarsko tržište, vidi se da preko granice u velikim količinama odlazi roba koju svakodnevno viđamo u prodavnicama – od sladoleda i jestivih ulja do šećera, napitaka i različitih prehrambenih proizvoda, a ukupan srpski izvoz u Bugarsku dostigao je oko 1,26 milijardi dolara tokom 2025. godine, prema podacima UN Comtrade koje objavljuje Trading Economics.
Sladoled je pravi hit
Ako postoji jedan proizvod koji posebno pokazuje koliko je Srbija ozbiljan dobavljač bugarskog tržišta, onda je to svakako sladoled. Prema podacima za 2024. godinu, naša zemlja je bila najveći strani dobavljač sladoleda i jestivog leda Bugarskoj, sa izvozom od oko 8.292 tone, dok je vrednost tog izvoza bila oko 27,4 miliona dolara. Još zanimljivije, u prvih šest meseci 2025. godine iz Srbije je u Bugarsku otišlo oko 4.906 tona, što je bilo dovoljno da Srbija zadrži vodeću poziciju među dobavljačima.
To praktično znači da kada se u bugarskim prodavnicama kupuje sladoled, postoji sasvim realna šansa da je deo ponude napravljen upravo u Srbiji. Za proizvođače je ovo važna stvar jer izvoz sladoleda nije samo prodaja jednog proizvoda već čitav lanac – proizvodnja, hladni transport, skladištenje i distribucija, pa veliki plasman znači posao za više domaćih kompanija i logističkih firmi. Zvanični izveštaj Ministarstva poljoprivrede Srbije za 2024. takođe navodi sladoled među važnim proizvodima koje Srbija izvozi u Bugarsku.
I ulje "klizi" preko granice
Na listi važnih prehrambenih proizvoda nalaze se i ulja, a podaci pokazuju da se iz Srbije u Bugarsku izvoze različite vrste biljnih ulja. Tokom 2025. godine izvoz kategorije životinjskih i biljnih masti i ulja iz Srbije u Bugarsku iznosio je oko 24,86 miliona dolara, pri čemu je samo sojino ulje sa svojim frakcijama činilo oko 21,57 miliona dolara, dok je suncokretovo ulje bilo vredno oko 3,28 miliona dolara.
Za običnog kupca ovo možda zvuči kao obična stavka na carinskoj deklaraciji, ali priča je zapravo mnogo veća. Srbija ima snažnu poljoprivrednu i prehrambenu industriju, pa ulje nije samo proizvod koji se sipa u flašu i šalje kamionom preko granice, već su iza njega poljoprivrednici, otkupljivači, uljare, ambalaža, transport i trgovinski lanci.
Šećer kao još jedan važan izvozni proizvod
Šećer takođe ima svoje mesto u ovoj trgovini. Prema podacima UN Comtrade, srpski izvoz šećera i proizvoda od šećera u Bugarsku iznosio je 12,28 miliona dolara u 2024. godini, dok podaci za 2025. pokazuju da je samo stavka čistog šećera od trske ili repe bila vredna oko 6,11 miliona dolara.
A šećer je posebno zanimljiv jer se ne završava njegova priča na rafovima. On je sirovina za čitavu prehrambenu industriju, koristi se u slatkišima, napicima, pekarskim proizvodima i brojnim drugim proizvodima.
Voće i prerađevine imaju veliki potencijal
Srbija je poznata po proizvodnji voća i njegovom izvozu, ali kod Bugarske treba biti precizan: dostupna statistika ne pokazuje da su sve vrste svežeg voća pojedinačno među najvećim srpskim izvoznim stavkama za tu zemlju. Ono što se jasno vidi jeste da Srbija ima snažan izvozni sektor voća i prerađevina – ukupni srpski izvoz jestivog voća, orašastih plodova i sličnih proizvoda prema svetu dostigao je oko 917 miliona dolara u 2025. godini, dok su prerađevine od povrća, voća i orašastih plodova dostigle oko 241 milion dolara.
Zato su proizvodi poput džemova, marmelada, voćnih punjenja i drugih prerađevina zanimljivi za izvoz, a poslovno gledano, upravo je prerada unosnija jer domaćem proizvođaču omogućava da sirovinu pretvori u proizvod veće vrednosti, umesto da se oslanja samo na prodaju svežeg voća.
Nije sve u hrani
Ipak, kada se kaže da Bugari mnogo kupuju iz Srbije, ne treba steći utisak da je reč samo o prehrambenoj robi. Najveće stavke ukupnog srpskog izvoza u Bugarsku tokom 2025. bile su bakar sa oko 271 milion dolara, mineralna goriva i ulja sa oko 188 miliona, rude, šljaka i pepeo sa oko 76 miliona, kao i gvožđe i čelik sa oko 61 milion dolara. Plastika je činila oko 59 miliona dolara, a keramika oko 45 miliona dolara.
Zašto je Bugarska zanimljiva srpskim firmama
Generalno gledano, Bugarska je za srpske proizvođače zanimljivo tržište i zbog geografije jer roba iz Srbije do bugarskih kupaca može relativno brzo da stigne, što je posebno važno kod proizvoda koji zahtevaju kontrolisanu temperaturu, poput sladoleda. Zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je Bugarska 2024. godine učestvovala sa 6,4 odsto u izvozu srpske poljoprivredno-prehrambene robe ka državama EU, a među navedenim proizvodima upravo su sladoled, suncokretovo seme, sirovo sojino ulje, zaslađena voda i rafinisani beli šećer.
Drugim rečima, Bugarska nije samo komšijsko tržište na koje se pošalje višak robe. Za deo naših proizvođača ona predstavlja ozbiljno izvozno tržište, posebno tamo gde domaće firme mogu da ponude konkurentnu cenu, dovoljno velike količine i pouzdanu isporuku. A kada jednom proizvod uđe u distributivni lanac i kupci ga prihvate, posao više nije samo „jedan kamion preko granice“, već potencijalno dugoročna saradnja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
