Koliko septička jama mora da bude udaljena od kuće i komšije: Svi pričaju o 3, 5 i 20 metra, ovo nije pravilo za sve
- Za septičku jamu ne važi jedinstveno pravilo od 3, 5 ili 20 metara - tačno rastojanje određuju planski dokumenti, lokalni propisi i uslovi parcele.
- Često se traži najmanje tri metra od granice parcele i oko pet metara od kuće, ali lokalni propisi mogu biti znatno stroži, pa je proverа u opštini obavezna.
Septička jama na placu ne postavlja se prema univerzalnom pravilu "pet metara od kuće, 20 od bunara i tri od ograde“. Ti brojevi mogu biti dobra početna orijentacija, ali tačno rastojanje određuju planski dokument, lokalni propisi i uslovi za konkretnu parcelu.
Zbog toga dva vlasnika placeva iste površine ne moraju dobiti isti odgovor. Razlikuju ih postojanje kanalizacije, vrsta jame, položaj bunara, nagib zemljišta i pravila koja važe u njihovoj opštini.
Septička jama na placu prvo se ucrtava, pa tek onda kopa
Zakon o planiranju i izgradnji septičku jamu svrstava u pomoćne objekte koji se grade u funkciji glavnog objekta na istoj parceli. Međutim, Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ne propisuje jedno posebno rastojanje koje bi važilo za svaku septičku jamu u Srbiji.
Položaj septičke jame na placu zato se proverava u lokalnom urbanističkom ili prostornom planu i kroz lokacijske uslove. Podaci o postupku i izdatim aktima dostupni su i preko Centralne evidencije objedinjenih procedura, dok konkretan odgovor daje nadležni gradski ili opštinski organ za urbanizam.
Ako je za ulicu predviđeno priključenje na javnu kanalizaciju, lokalni plan može septičku jamu dozvoliti samo kao privremeno rešenje ili je uopšte ne dozvoliti kod nove gradnje.
Pet metara od kuće nije pravilo koje važi svuda
Rastojanje od oko pet metara često se koristi u projektantskoj praksi, jer ostavlja prostor između temelja i iskopa, smanjuje rizik od neprijatnih mirisa i omogućava održavanje instalacija. Ipak, pet metara nije automatska dozvola za kopanje.
Lokalni propis može biti znatno stroži. Odluka koja važi na teritoriji Prokuplja, na primer, propisuje najmanje 15 metara između septičkih jama i stambenih ili javnih objekata. Na drugoj lokaciji pravilo može biti drugačije.
Zato se rastojanje ne prepisuje sa susednog placa. Septička jama na placu mora biti ucrtana u odnosu na kuću koja se gradi, ali i prema postojećim objektima u neposrednom okruženju.
Tri metra od komšije mogu biti uslov, ali nisu državni standard
Kada se govori o udaljenosti od komšije, najčešće se misli na rastojanje od granice susedne parcele, a ne od komšijine kuće. U planskoj dokumentaciji često se pojavljuje minimum od tri metra.
Jedan urbanistički projekat objavljen na sajtu Opštine Blace, na primer, zahteva da septička jama bude udaljena najmanje tri metra od granice parcele i deset metara od bunara. To je uslov za konkretnu lokaciju, a ne dokaz da isti brojevi važe u celoj Srbiji.
Ni ograda nije sigurna mera parcele. Ako postoji sumnja da ograda ne prati katastarsku među, podatke treba proveriti preko eKatastra Republičkog geodetskog zavoda, a granicu na terenu treba da obeleži ovlašćena geodetska organizacija.
Od bunara se ne meri samo deset ili 20 metara
Kod bunara je posledica greške znatno ozbiljnija od neprijatnog mirisa. Pojedini lokacijski dokumenti zahtevaju deset metara, drugi 15 metara od kopanog bunara, dok se u praksi često koristi minimum od 20 metara.
Broj od 20 metara ipak se neretko pogrešno predstavlja kao opšti propis za septičke jame. Republički pravilnik to rastojanje izričito navodi za đubrište i poljski klozet u odnosu na stambeni objekat, bunar ili živi izvor vode — ne kao jedinstveno pravilo za svaku septičku jamu.
Pored horizontalne udaljenosti važni su nagib terena, dubina bunara i pravac kretanja podzemnih voda. Jama treba da bude na nižoj koti u odnosu na izvor vode. Kada je septička jama na placu blizu sopstvenog ili komšijskog bunara, lokalni minimum ne mora istovremeno biti i bezbedno tehničko rastojanje.
Vodonepropusnost je važnija od naziva jame
U oglasima i svakodnevnom govoru septičkom jamom nazivaju se i zatvoreni sabirni rezervoari i jame iz kojih tečnost odlazi u zemljište. To nisu ista rešenja.
Zakon o vodama reguliše ispuštanje otpadnih voda iz septičkih i sabirnih jama i zaštitu površinskih i podzemnih voda. Rupa sa propusnim dnom nije jeftina septička jama, već nekontrolisano ispuštanje otpadnih voda.
Jama mora biti vodonepropusna, pravilno dimenzionisana i dostupna vozilu za pražnjenje. Ako cisterna ne može da priđe poklopcu, objekat može formalno stati na parcelu, ali ne može normalno da se koristi.
Zato pri pregledu zemljišta na prodaju nije dovoljno izmeriti gde će stati kuća. Treba ucrtati bunar, septičku jamu, prilaz za cisternu i sva propisana rastojanja. Cev do jame može biti duža; zagađen bunar i pogrešno izabran plac daleko se teže popravljaju.
Biznis Kurir/Nekretnine.rs
