Ovo su bili jugoslovenski industrijski giganti: Zapošljavali su desetine hiljada radnika i izvozili širom sveta
Kada se danas govori o velikim kompanijama sa prostora bivše Jugoslavije, najčešće se pominju imena poput Gorenja, Končara ili Energoinvesta. Međutim, razmere pojedinih nekadašnjih industrijskih sistema teško je zamisliti iz današnje perspektive.
Neke od tih kompanija imale su desetine hiljada zaposlenih, proizvodile su od elektronike i automobila do transformatora i obuće, gradile energetska postrojenja širom sveta i izvozile na tržišta Evrope, Azije, Afrike i Amerike.
Posebno je zanimljivo što se nisu sve bavile samo proizvodnjom. Neke su razvijale sopstvenu tehnologiju, prodavale licence stranim kompanijama i dobijale velike poslove po sistemu "ključ u ruke“.
Evo deset kompanija koje najbolje pokazuju snagu tadašnje jugoslovenske industrije.
1. Energoinvest - kompanija koja je gradila svet
Ako bi trebalo izdvojiti jednu kompaniju kao simbol jugoslovenskog industrijskog uspeha, Energoinvest bi bio među najozbiljnijim kandidatima.
Sarajevski gigant počeo je kao mali projektni biro, a razvio se u međunarodnu kompaniju koja je poslovala na više od 20 tržišta, od Meksika do Malezije.
Vrhunac je dostigao 1987. godine. Energoinvest je tada postao najveći izvoznik bivše Jugoslavije, sa prometom od oko milijardu dolara i čak 42.000 zaposlenih.
Kompanija nije samo proizvodila opremu. Njeni stručnjaci projektovali su i gradili kompletne sisteme - dalekovode, trafostanice, hidroelektrane, termoelektrane i industrijska postrojenja.
Energoinvest navodi da je tokom svog međunarodnog poslovanja izgradio desetine hiljada kilometara dalekovoda i hiljade trafostanica, kao i veliki broj hidro i termoelektrana na različitim kontinentima.
Da je danas opstao u prvobitnom obliku, Energoinvest bi po poslovnom modelu više ličio na veliki međunarodni inženjersko-energetski sistem nego na klasičnu fabriku.
2. Rade Končar - jugoslovenski odgovor na Siemens
Zagrebački Rade Končar bio je jedan od najvažnijih stubova jugoslovenske elektroindustrije.
Proizvodio je elektromotore, generatore, transformatore i različitu elektroenergetsku opremu, a kompanija je razvijala i sopstvenu tehnologiju.
Posebno je zanimljivo da Končar nije bio samo izvoznik proizvoda. Još početkom šezdesetih prodavao je licence partnerima u Poljskoj i Italiji. Kasnije su usledili transferi tehnologije u Indiju, Argentinu, Egipat, Veliku Britaniju, Tursku, Venecuelu i Brazil.
Zanimljivo je da ta jugoslovenska firma nije samo kupovala tehnologiju od Zapada, već je u pojedinim oblastima i sama prodavala tehnologiju inostranstvu.
Končar je preživeo raspad Jugoslavije i danas posluje na više od 130 tržišta.
3. Iskra - 35.000 zaposlenih u elektronici i telekomunikacijama
Iskra iz Kranja bila je jedan od najvećih jugoslovenskih tehnoloških sistema.
Kompanija je proizvodila opremu iz oblasti elektromehanike, telekomunikacija, elektronike i automatizacije. Na vrhuncu je imala 35.000 zaposlenih.
To je posebno impresivno kada se uzme u obzir da govorimo o periodu u kojem su elektronika, automatizacija i telekomunikacije već postajale strateške tehnološke oblasti.
Raspad Jugoslavije za Iskru je bio ogroman udarac jer je kompanija izgubila veliki deo dotadašnjeg unutrašnjeg tržišta. Nakon toga je nekadašnji sistem reorganizovan i podeljen na više kompanija.
4. EI Niš - "Grad elektronike“
Ako je Jugoslavija imala svoju industrijsku priču nalik današnjem tehnološkom klasteru, onda je to bio Niš.
Elektronska industrija Niš, poznata kao EI Niš, izrasla je u ogroman sistem sa više od 28.000 zaposlenih i više desetina fabrika. Proizvodila je televizore, radio-aparate, zvučnike, računare, elektronske komponente, medicinsku opremu, rendgenske uređaje, telefonsku opremu i različite industrijske elektronske sisteme.
Na vrhuncu razvoja Niš je zbog EI industrije dobio nadimak "Grad elektronike“.
EI je izvozila proizvode u desetine zemalja i sarađivala sa velikim međunarodnim kompanijama poput Philipsa i Siemensa.
Posle raspada zemlje sistem se postepeno raspao na veliki broj manjih celina. EI Holding je kasnije završio u stečaju; odluka o pokretanju stečaja doneta je 2016. godine.
5. Gorenje - jugoslovenski kralj kućnih aparata
Gorenje je pokazalo da i kompanija iz male zemlje može da napravi međunarodni brend.
Frižideri, šporeti, mašine za pranje veša i drugi kućni aparati iz Velenja decenijama su se prodavali širom Evrope.
Za razliku od mnogih jugoslovenskih giganata, Gorenje je uspelo da preživi tranziciju i preraste u međunarodnu kompaniju. Godine 2018. kineski Hisense postao je njegov većinski vlasnik, sa više od 95 odsto udela.
Drugim rečima, Gorenje je jedan od najboljih primera jugoslovenskog industrijskog brenda koji nije nestao, već je promenio vlasnika i postao deo globalne grupacije.
6. Zastava - automobil iz Kragujevca stigao do Amerike
U Kragujevcu su se proizvodili automobili i kamioni, a modeli poput "Fiće“, "Stojadina“ i "Juga“ postali su deo svakodnevnog života miliona ljudi.
Najzanimljivija epizoda dogodila se sredinom osamdesetih, kada je Jugo stigao na američko tržište.
Automobil koji je proizveden u Kragujevcu prodavao se Amerikancima kao izuzetno jeftin novi automobil.
Međutim, Zastava nije uspela da se prilagodi promenjenim uslovima poslovanja devedesetih. Proizvodnja automobila pod brendom Zastava završena je 2008. godine.
Iste godine Srbija i Fiat potpisali su sporazum o zajedničkom ulaganju vrednom približno 950 miliona evra, kojim je predviđena transformacija fabrike u Kragujevcu.
Tako je nekadašnji jugoslovenski automobilski gigant praktično zamenjen novom kompanijom i novim poslovnim modelom.
7. Borovo - 20 miliona pari obuće godišnje
Borovo je jedan od najboljih primera koliko je velika mogla da bude industrija široke potrošnje u Jugoslaviji.
Od kraja 1940-ih do kraja 1980-ih, Borovo je izraslo u najveće i ekonomski najmoćnije preduzeće za proizvodnju i prodaju obuće i gume u ovom delu Evrope.
Brojke su ogromne: kompanija je proizvodila više od 20 miliona pari obuće godišnje, hiljade tona automobilskih guma i druge gumeno-tehničke proizvode.
Na vrhuncu je na lokaciji u Vukovaru imala više od 22.000 zaposlenih, uz mrežu od više od 600 prodajnih objekata. Proizvodi su se izvozili u evropske i druge zemlje.
Borovo je poznato i po modelima Borosana i Startas.
Rat 1991. godine praktično je prekinuo dotadašnje poslovanje. Brojni objekti su uništeni, a kompanija je kasnije reorganizovana i nastavila proizvodnju u znatno manjem obimu.
8. Elan - skije koje su osvojile svet
Elan je možda najlepša priča o jugoslovenskom brendu koji je uspeo da postane globalno prepoznat.
Slovenačka kompanija proizvodila je skije, sportsku opremu i kasnije druga plovila i proizvode.
Njena najveća prednost bila je kombinacija dizajna, tehnologije i sportskog marketinga.
Elanove skije koristio je švedski šampion Ingemar Stenmark, jedan od najvećih skijaša svih vremena.
Mala jugoslovenska fabrika uspela je da napravi proizvod koji je koristio svetski sportski vrh.
9. INA - naftni gigant
INA je predstavljala jedan od najvažnijih stubova jugoslovenske energetske industrije.
Kompanija je nastala 1963. godine spajanjem Naftaplina, kompanije za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, sa rafinerijama u Rijeci.
Poslovala je kroz čitav lanac - od istraživanja i proizvodnje nafte i gasa do prerade i distribucije naftnih derivata.
Za razliku od mnogih drugih jugoslovenskih giganata, INA je preživela raspad zemlje i danas je velika regionalna energetska kompanija.
10. Jugoplastika - od plastike do proizvoda široke potrošnje
Splitska Jugoplastika bila je jedan od najvećih proizvođača proizvoda široke potrošnje u Jugoslaviji.
Kompanija je proizvodila robu od plastike, obuću, igračke, ambalažu i različite druge proizvode.
Njena priča pokazuje koliko je tadašnja industrija bila vertikalno organizovana jer veliki sistemi nisu proizvodili samo jedan proizvod, već su često imali desetine fabrika i veliki broj različitih proizvodnih programa.
Šta se dogodilo sa jugoslovenskim gigantima?
Na prvi pogled moglo bi se reći da su svi jugoslovenski industrijski giganti propali zbog raspada Jugoslavije. Međutim, stvarnost je mnogo složenija.
Nisu svi nestali.
Končar je preživeo i danas je velika tehnološka kompanija sa više od 6.300 zaposlenih, dok mu je izvoz i dalje ključni deo poslovanja.
Gorenje je preživelo tranziciju i završilo u vlasništvu kineskog Hisensea.
INA je nastavila poslovanje kao velika regionalna naftna kompanija.
Energoinvest je nastavio da postoji, ali u mnogo manjem obimu nego u vreme kada je bio najveći jugoslovenski izvoznik.
S druge strane, EI Niš, Zastava i Borovo predstavljaju primere mnogo težeg industrijskog pada. EI je završio u stečaju, Zastava Automobili je ugašena i njene kapacitete preuzeo je Fiat, dok je Borovo preživelo, ali daleko od nekadašnje veličine.
Kurir Biznis
