Blizina auto-puta, aerodroma i Železničke stanice Zemun lokaciju na kojoj se nekada nalazila Industrija poljoprivrednih mašina "Zmaj" čini veoma atraktivnom. Na mestu "Zmaja" gradiće se poslovni kompleks, a parcelu će okruživati i dve nove saobraćajnice.
Nekadašnji gigant SFRJ nalazio se na zemljištu površine 18 hektara i privatizovan je još pre 17 godina, tačnije u decembru 2006. godine za nešto viŠe od milion evra, a kupac je bio konzorcijum firmi. Nedavno je Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda dao na javni uvid Nacrt izmena i dopuna plana detaljne regulacije (PDR) za područje privredne zone „Autoput“ za kompleks „Zmaj“.
Izmene i dopune plana odnose se na atraktivni prostor veličine 19,05 hektara u opštini Zemun, koji je oivičen auto-putem za Novi Sad, kompleksom fabrike Grmeč, železničkom prugom i naseljem „Kolonija Zmaj“, a rani javni uvid pokazao je da se planira povećanje bruto razvijene građevinske površine za oko 160.000 kvadrata, na kojoj bi moglo da radi 12.000 ljudi.
- Obuhvat izmena i dopuna PDR-a poziciono se nalazi u neposrednoj blizini važnih gradskih pravaca, u kontaktnoj zoni auto-puta, magistralne saobraćajnice Tošin bunar, u blizini i sa direktno omogućenim saobraćajnim vezama sa budućom lokacijom autobuske i železničke stanice u Bloku 42, železničke stanice Zemun koja se nalazi na trasi linije 2 Beogradskog metroa, kao i sa kompleksom aerodroma Nikola Tesla, a čiji će dalji planski, prostorni, urbani i svakako socijalni razvoj doprineti dodatnoj afirmaciji ovog nedovoljno iskorišćenog dela grada - navedeno je u analizi razvojnih potencijala tog bloka.
U okviru kompleksa nalaze se dve zone javne namene koje obuhvataju ukupno oko 20 odsto površine. U tim zonama nalaze se saobraćajnice, kao i Obrazovni centar „Politehnika“, nastao spajanjem tehničkih škola „Novi Beograd“, „Zmaj“ i „Politehnike“. Ostatak od oko 80 odsto kompleksa spada u površinu „ostale namene“, i na tom prostoru su planirane ključne izmene.
PERJANICA SRPSKE INDUSTRIJE
Fabrika "Zmaj" osnovana je 1927. godine za proizvodnju aeroplana i hidroaviona, a 1946, po završetku Drugog svetskog rata, oduzeta je vlasnicima i postaje fabrika poljoprivrednih mašina. Kombajnima "Zmaj 133" žnjelo se, kažu podaci, čak 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji. Gigant je otišao u istoriju, neslavno, a kvalitet, pouzdanost, prihvatljiva cena, odlikovali su tadašnju perjanicu srpske industrije. Ali došle su devedesete, proizvodnja je opala, a onda je usledila i privatizacija.
Radi se o zoni u kojoj je predviđeno poslovanje kao dominantna namena prostora, uz mogućnost formiranja komercijalnih sadržaja u prizemlju, dok je u podzemnim etažama objekata dozvoljeno parkiranje vozila, pozicioniranje tehničkih prostorija i instalacionih sistema namenjenih funkcionisanju objekata, magacina, ostava i slične namene.
U okviru te zone, koja je označena kao K1, planira se izgradnja novih objekata i dozvoljena je izgradnja više objekata na jednoj građevinskoj parceli.
- Ovde je moguća izgradnja objekata čija je maksimalna visina venca 32 metra, a visina povučene etaže 37 metara. Indeks zauzetosti na pojedinačnim građevinskim parcelama u yoni K1 iznosi maksimalno 50 odsto. Neophodno je ostvariti minimalno 50 odsto slobodnih i zelenih površina na pojedinačnim građevinskim parcelama, od čega minimalno 10 odsto zelenih nezastrtih površina u direktnom kontaktu sa tlom - stoji u nacrtu izmena sa ranog javnog uvida, koji je organizovan tokom maja ove godine.
U zoni K1 trenutna bruto razvijena građevinska površina (BGRP) je 45.000 kvadrata, dok je planirano uvećanje na ukupno 250.000 kvadrata. Planirani broj zaposlenih na tom prostoru iznosi 12.000 ljudi. U zoni J3, koja je zona javne namene, planirano je proširenje postojeće srednjoškolske ustanove za 5.000 kvadrata, odnosno na ukupno 15.000 kvadrata.
Podsećamo da je, za ovaj kompleks već usvojen urbanistički plan na delu njene površine, na kome je kompanija AFI u junu završila prvu fazu izgradnje. Ta kompanija saopštila je povodom otvaranja svoga „AFI City Zmaj“ kompleksa da se radi o 30.000 kvadratnih metara prostora raspoređenog u dve zgrade sa po pet spratova i više od 400 parking mesta.
Pažnju javnosti privuklo je, međutim, i pitanje vlasništva nad nekadašnjim gigantom jugoslovenske privrede – Industrijom poljoprivrednih mašina (IPM) „Zmaj“, na čijem zemljištu se zapravo gradi i planira buduća izgradnja, odnosno transformacija nekadašnjeg fabričkog u poslovni kompleks. Vlasnici IPM „Zmaj“ su dva preduzeća koja su u junu ove godine imala 98,7 odsto akcija, dok su Srbija i Agrocoop bili vlasnici po 0,6 odsto akcijskog kapitala.
NE PROPUSTITE
