Posadili 66 milijardi stabala: Kina uspela da zaustavi surovu pustinju Gobi, dok je najveći projekat u čitavoj Africi doživeo potpuni debakl
Kineski projekat pošumljavanja daje vidljive rezultate zahvaljujući višedecenijskim ulaganjima i prilagođavanju strategije, dok se afrička inicijativa "Veliki zeleni zid" i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima poput nedostatka finansiranja, problema u upravljanju i političke nestabilnosti.
Od 1978. godine Kina je zasadila oko 66 milijardi stabala u okviru velikog programa ozelenjavanja čiji je cilj usporavanje širenja pustinje Gobi. Istovremeno, afrički projekat "Veliki zeleni zid", koji ima sličnu namenu, nailazi na brojne prepreke, uključujući nedostatak sredstava i propadanje miliona posađenih sadnica.
Program "Tri severna zaštitna pojasa" obuhvatio je pojas dug približno 4.800 kilometara, a podaci iz projekta pokazuju da je širenje pustinje Gobi značajno usporeno. Dok je tokom osamdesetih godina pustinja godišnje zahvatala oko 10.000 kvadratnih kilometara zemljišta, do 2022. godine ta površina smanjena je na oko 2.000 kvadratnih kilometara.
Ipak, realizacija projekta nije protekla bez poteškoća. U prvim fazama sadnje dominirale su monokulture, poput topola, ali se pokazalo da takav pristup nije održiv jer su stabla trošila velike količine podzemnih voda i masovno se sušila. Zbog toga je Kina promenila strategiju i počela da sadi otpornije autohtone vrste grmlja i biljaka koje su bolje prilagođene suvim područjima.
Nasuprot tome, afrička inicijativa "Veliki zeleni zid", pokrenuta 2007. godine, zamišljena je kao vegetacijski pojas dug 7.775 kilometara koji bi povezivao Senegal i Džibuti. Međutim, do 2020. godine obnovljeno je svega oko četiri odsto planirane površine, dok veliki deo obećanih finansijskih sredstava nikada nije stigao do projekata na terenu.
Jedan od primera poteškoća nalazi se na farmi kod Kurtimalea u Džibutiju, gde je zahvaljujući međunarodnim ulaganjima izgrađen sistem za navodnjavanje vredan oko 300.000 dolara. Nakon kvara pumpe nije obezbeđen novac za njenu popravku, zbog čega su zasadi koji su nekada postojali ostali napušteni.
Stručnjaci upozoravaju da sama sadnja drveća nije dovoljna da bi se zaustavila dezertifikacija. Uspeh ovakvih projekata zavisi od obezbeđivanja izvora vode, uključivanja lokalnog stanovništva, dugoročnog održavanja i izbora biljnih vrsta koje odgovaraju uslovima sredine.
Ipak, postoje i uspešni primeri. U oazi Barkadrousu u Čadu, zahvaljujući solarnim sistemima za navodnjavanje i lokalnim metodama stabilizacije dina, stotine poljoprivrednika danas uzgajaju urme, banane i sirak. Međutim, i ovaj projekat zavisi od kontinuirane podrške, jer bi kvar ključne opreme mogao ozbiljno da ugrozi njegov dalji opstanak.
Dok je Kina decenijama sprovodila centralizovani plan uz stalna ulaganja i prilagođavanje strategije, afrički projekat obuhvata 11 država koje se suočavaju sa različitim političkim i ekonomskim izazovima. Zbog toga stručnjaci sve češće zagovaraju pristup zasnovan na obnovi ekosistema, očuvanju vodnih resursa i agrošumarstvu, umesto na stvaranju jednostavnog "zida drveća" kroz pustinju.
Biznis Kurir/Večernji.hr
