Ko ima ovakve klime, nek se spremi za "dranje": Gutaju struju, razlika iznosi 9.720 dinara za 3 meseca!
Dok građani grozničavo pokušavaju da rashlade svoje stambene prostore i pronađu spas od nepodnošljivih spoljnih temperatura, sa svakim pritiskom na dugme daljinskog upravljača raste i opravdani strah od konačnog računa koji će im na kućne adrese isporučiti Elektroprivreda Srbije.
Međutim, najnovija detaljna analiza energetskih stručnjaka, ali i realna kretanja na tržištu tehnike, pokazuju da se u Srbiji trenutno odvija tihi finansijski krah za stotine hiljada porodica koje još uvek koriste tehnološki zastarele rashladne sisteme.
Korisnici koji u svojim domovima imaju stare, takozvane „on-off“ klime, ove sezone bukvalno bacaju hiljade dinara kroz prozor, potpuno nesvesni da ih tvrdoglavo zadržavanje loše i prevaziđene tehnologije košta višestruko više u poređenju sa modernim inverter aparatima koji su u međuvremenu postali osnovni standard energetske efikasnosti.
Razlika u potrošnji električne energije između ove dve generacije uređaja postala je toliko dramatična da se kupovina novog rashladnog aparata više ne može smatrati luksuzom ili pukim hirom, već elementarnom ekonomskom logikom i hitnom investicijom koja direktno spasava novčanik od ozbiljnog sezonskog bankrota.
Tehnološki jaz između dve generacije rashladnih uređaja
Pozadina ovog velikog problema i razloga zbog kojih računi za struju tokom jula i avgusta dostižu astronomske cifre krije se u fundamentalnoj tehničkoj razlici u načinu rada kompresora stare i nove generacije uređaja. Stari „on-off“ modeli, koji su pre petnaestak ili dvadeset godina gospodarili tržištem, funkcionišu po veoma rigidnom i grubom principu maksimalnog opterećenja ili potpunog mirovanja.
Kada se ovakva klima upali, ona istog trenutka angažuje stoprocentnu snagu i pun kapacitet svog motora kako bi što brže spustila temperaturu vazduha u prostoriji do zadate granice. Nakon što rashladi prostor, njen kompresor se potpuno gasi i aparat prelazi u stanje mirovanja. Međutim, čim temperatura vazduha u stanu poraste za samo jedan ili dva stepena Celzijusa, unutrašnji termostat registruje promenu i ceo sistem ponovo doživljava nagli strujni udar, ponovo pokrećući kompresor pod punim gasom. Upravo ti konstantni, nagli ciklusi besomučnog paljenja i gašenja teške mašinerije unutar spoljne jedinice dovode do enormnog i potpuno neracionalnog trošenja kilovat-sati.
Nasuprot njima, moderne inverter klime opremljene su naprednom kontrolnom elektronikom i frekventnim regulatorom koji suštinski menja filozofiju hlađenja. Kada se upali, inverter klima takođe radi jače dok ne postigne željenu temperaturu, ali se nakon toga njen kompresor nikada ne gasi.
Umesto potpunog prestanka rada, pametna elektronika samo smanjuje broj obrtaja motora i prebacuje ga u režim minimalne snage. Inverter konstantno, finim podešavanjem i potpuno nečujno održava hladnoću koristeći svega dvadeset do trideset procenata svog ukupnog kapaciteta. Eliminisanjem stalnih strujnih udara i potrebe da motor svaki čas kreće „iz nule“, ova tehnologija uspeva da drastično smanji ukupno opterećenje na električnoj mreži i uštedi ogromne količine struje koje se kod starih modela bespotrebno protraće.
Precizna računica u kilovatima pokazuje razmere gubitka
Kada se ovi tehnički parametri i specifikacije pretoče u konkretne kilovat-sate koji se vrte na našim kućnim brojilima, matematika postaje neumoljiva i na videlo iznosi jasne razmere svakodnevnog ekonomskog gubitka. Za reprezentativan primer uzeli smo najpopularniju i najrasprostranjeniju „dvanaesticu“, odnosno klima-uređaj kapaciteta 12.000 BTU, kakav se u našim klimatskim uslovima najčešće koristi za hlađenje prosečnog jednosobnog ili dvosobnog stana površine između 40 i 50 kvadratnih metara.
Terenska merenja pokazuju da prosečna stara klima, tokom aktivnog rada svog kompresora koji pokušava da nadvlada letnju žegu, konstantno i bez prestanka vuče između 1,2 i 1,5 kilovat-časova električne energije iz mreže za svaki sat rada.
U isto vreme, u potpuno identičnim prostornim uslovima, moderna inverter klima u režimu stabilnog održavanja već postignute prijatne temperature troši tek između 0,3 i 0,5 kilovat-časova na sat. Iz ove jednostavne i lako proverljive srazmere proizilazi zaključak da zastarela „on-off“ tehnologija u realnom vremenu troši i do tri puta više električne energije nego noviji model. To znači da dok stara klima radi, brojilo u kući kuca brzinom koja direktno gura domaćinstvo ka višim i znatno skupljim tarifnim zonama, što na kraju meseca rezultira neprijatnim iznenađenjem na računu.
Koliko nas tačno košta letnja sezona i šta kaže matematika u dinarima
U realnom scenariju, gde tokom letnje sezone usled velikih žega klima-uređaj u proseku radi oko osam sati dnevno, i to u kontinuitetu tokom tri najtoplija meseca što iznosi ukupno devedeset dana, ova razlika u kilovatima stvara ogroman finansijski jaz.
Prilikom obračuna troškova uzima se u obzir prosečna cena kilovat-sata u skupljoj, odnosno dnevnoj tarifi, jer se hlađenje dominantno odvija tokom dana kada je struja najskuplja. Takođe, realnost je da letnja povećana potrošnja većinu prosečnih srpskih porodica neminovno prebacuje iz jeftine zelene u znatno skuplju plavu stambenu zonu, gde cena jednog kilovata, kada se uračunaju sve prateće akcize, takse, mrežarine i porez na dodatu vrednost, iznosi oko 15 dinara.
Ukoliko se u obzir uzmu ovi parametri, domaćinstvo koje se još uvek oslanja na staru „on-off“ klimu mesečno će samo za potrebe rashlađivanja potrošiti oko 324 kilovat-sata električne energije. Kada se ta cifra pomnoži sa cenom plave zone, dolazi se do mesečnog troška od tačno 4.860 dinara, što za celu tromesečnu letnju sezonu eskalira na ukupno 14.580 dinara izdvojenih isključivo za struju za klimu.
S druge strane, porodica koja je na vreme uložila novac i prešla na modernu inverter tehnologiju, za isti vremenski period i potpuno isti broj radnih sati, potrošiće tek oko 108 kilovat-sati mesečno. Njihov mesečni ceh iznosiće svega 1.620 dinara, odnosno izuzetno prihvatljivih 4.860 dinara za čitavu letnju sezonu.
Investicija u novu tehnologiju koja samu sebe otplaćuje
Kada se podvuče crta i uporede ovi sezonski troškovi, konačna računica jasno pokazuje da čista finansijska u korist invertera za samo tri meseca letnjeg hlađenja.Međutim, ekonomska računica se ovde ne završava. Usled nestabilnih cena drugih energenata, klima-uređaji se u Srbiji sve češće i masovnije koriste i tokom jesenjih i zimskih meseci za izuzetno ekonomično dogrevanje prostorija tokom prelaznog perioda, ali i tokom same zime.
Budući da su prednosti invertera još izraženije u režimu grejanja, jer ovi uređaji zahvaljujući naprednim gasovima mogu efikasno da greju i na ekstremnim spoljnim temperaturama i do minus 15 ili minus 20 stepeni, ukupna realna godišnja ušteda na računima za struju u jednom prosečnom domaćinstvu lako prelazi granicu od 20.000 do 25.000 dinara.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
