KAKO DA SE PENZIONIŠETE AKO STE RADILI U VIŠE DRŽAVA? Zahtev se podnosi samo na ovaj način, a evo da li vam se neke godine oduzimaju
Osiguranici koji su radili u više država,zahtev za penziju podnose isključivo u državi u kojoj imaju prebivalište što znači da se bez obzira na broj država, podnosi samo jedan zahtev za penziju, a ostvarivanje srazmerne penzije po osnovu rada u više zemalja lakše je za one koji su radili u jednoj od 35 država, sa koliko njih Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju.
U najnovijem broju Glasa osiguranika, glasilu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), pojašnjava se da se zahtev podnet u jednoj državi, smatra zahtevom za penziju u svim državama u kojima osiguranik ima staž, a to znači i da će se u svim državama prihvatiti isti datum podnošenja zahteva.
Zato je važno da podnosilac zahteva navede sve države u kojima je radio i da uz zahtev priloži odgovarajuće dokaze o stažu, a ukoliko se dokazima o stažu ne raspolaže, potrebno je u zahtevu što preciznije navesti poslodavce i tačna mesta i periode rada.
Ovo se, preciziraju iz Fonda PIO, odnosi na zaposlenje, ali i na bilo koji drugi rad koji je prema pravnim propisima pojedine države predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje.
Kada je reč o proceduri, navode da je posle podnošenja zahteva za penziju, prva obaveza Fonda da utvrdi penzijski staž navršen u Srbiji.
Ukoliko je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje prava na penziju, donosi se rešenje i utvrđuje pravo na tzv. samostalnu penziju a za nju, staž navršen u inostranstvu nije potrebno uračunavati i zato se i ne čeka potvrda staža iz inostranstva.
Po donošenju rešenja, u sve države u kojima je navršen staž upućuje se odgovarajuće obaveštenje o zahtevu, uz potvrdu staža koji je navršen u Srbiji, a uz dopis se prilažu i svi raspoloživi dokazi o stažu u inostranstvu.
Izuzetno, za pokretanje postupka u pojedinim državama osiguranici treba da popune i obrazac zahteva koji ta država propisuje, a sa tom obavezom upoznaće ih radnici Fonda PIO.
Inostrani nosioci odnosno fondovi za penzijsko osiguranje, po dostavljenoj dokumentaciji sprovode postupak i odlučuju o pravu na penziju, navode iz Fonda PIO i dodaju da ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu.
Svaka država primenjuje svoje propise i sasvim je moguća situacija da starosni penzioner mora da sačeka navršenje još neke godine života za stranu penziju ili da recimo srpski invalidski penzioner ne ispunjava inostrane uslove.
Dodaju da je moguća i obrnuta situacija, odnosno da su uslovi druge države blaži, pa da osiguranik ranije dobije penziju iz inostranstva nego u Srbiji.
U slučaju da po sprovedenom postupku osiguranik dobije srpsku penziju, ali za inostranu ne ispuni uslove, potrebno je da nakon ispunjenja uslova ponovo podnese zahtev i to opet u državi gde živi, bez obzira na to što se zahtev odnosi isključivo na inostranu penziju.
U slučaju da staž navršen u Srbiji nije dovoljan za ispunjenje zakonskih uslova za penziju, neophodno je zatražiti potvrde staža iz svih zemalja u kojima je taj osiguranik radio.
Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak korišćenja penzije, poželjno je da osiguranici i pre podnošenja zahteva za penziju Fondu PIO podnesu zahtev za utvrđivanje staža u inostranstvu, jer tako mogu i da izbegnu iznenađenja u pogledu trajanja navršenog inostranog staža.
Po prijema potvrda i ispunjenja uslova, rešenjem se utvrđuje pravo na srazmernu penziju, a u ukupan staž sabiraju svi navršeni staževi, ili samo inostrani staž koji uz srpski čini dovoljan zbir za ispunjenje uslova.
Kada je reč o načinu sabiranja staža iz Fonda PIO objašnjavaju da on zavisi od zaključenih sporazuma.
Tako, kada se određuje visina srazmerne penzije, u obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji, zatim se visina penzije određuje kao da je sav uračunat staž navršen u Srbiji, a potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju.
Sličan princip primenjuju i druge države. Ne može da se dogodi da, na primer, niže zarade u Srbiji umanje francusku, slovenačku ili kanadsku penziju, što je česta bojazan budućih inostranih penzionera.
Najčešće, srazmerna penzija u Srbiji ne znači da i u drugim državama penzije moraju da budu srazmerne, pa je moguće čak u jednoj državi koristiti jednu vrstu penzije, a u drugoj drugu, na primer starosnu i invalidsku.
Sporazumi o socijalnom osiguranje između država uređuju i pitanje preuzimanja navršenog staža koji je kraći od minimalnog propisanog trajanja za ostvarivanje prava, a ta granica je najčešće postavljena na 12 meseci, dok je u nekim državama i kraći staž dovoljan za penziju.
Ako je staž toliko kratak da je sporazumom isključeno ostvarivanje prava u državi u kojoj je navršen, on ipak ne propada, pošto je pravilo da se takav staž sabira kao da je navršen u državi u kojoj postoji pravo na penziju.
Iz Fonda naglašavaju da osiguranici koji su radili u državama sa kojima ne postoji sporazum ne mogu da računaju na mogućnost sabiranja staža pa će pravo na penziju ostvariti samo ako u toj državi imaju dovoljno staža ili ako su radili i u nekoj trećoj državi sa kojom ta država ima sporazum.
Pri odlučivanju o penziji u Srbiji staž u državi sa kojom naša zemlja nema sporazum o socijalnom osiguranju, kao da i ne postoji, pa tako ni mogućnost za srazmernu penziju.
Čak ni zahtev ne može da se podnese u Srbiji, osim ako ga izuzetno prihvate diplomatske misije te države.
BiznisKurir/Telegraf Biznis
"NE PREPORUČUJE SE OPOZICIONIM PRVACIMA SA SLABIJIM SRCEM" Pogledajte četvrtih 100 od 1000 velikih stvari koje su urađene zalaganjem predsednika Vučića