Slušaj vest

Užičanka S. P. (63) podnela je zahtev za penziju početkom maja i na rešenje čeka već četiri meseca. Napomenula nam je da joj kod predavanja dokumentacije niko iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) nije objasnio na koji način treba da overi zdravstvenu knjižicu.

- Sasvim slučajno sam saznala da mi nije overena knjižica, a to se desilo jer mi prilikom predavanja zahteva za penziju niko nije rekao da treba da dobijem potvrdu od PIO fonda i da sa njom odem u Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). U RFZO-u overavaju zdravstvenu knjižicu na dva meseca - započela je razgovor S. P. (63) iz Užica.

Sagovornica je napomenula da joj je neverovatno da u doba digitalizacije treba da uzima papir i da šeta od šaltera do šaltera.

- Nakon dva meseca ljudi treba opet da odu u PIO fond da uzmu potvrdu pa sa njom ponovo u RFZO da im se overi knjižica koja se drugi put produžava na kraće vreme od dva meseca. Pošto ja čekam na rešenje već četiri meseca to znači da prilično često treba da se šetam od šaltera do šaltera - kazala je.

Istakla je da je to veoma nezgodno za osobe koje imaju zdravstvene probleme i dodala da postoji veliki broj ljudi koji nakon podnošenja zahteva za penziju nastavljaju da rade.

- Oni ljudi koji nastave da rade ne mogu da izađu sa posla kako bi malo-malo overavali zdravstvenu knjižicu. Mislim da ona treba da bude overena dokle god se ne dobije rešenje za penziju. I svakako mislim da PIO i RFZO treba da budu povezani i da overa zdravstvene knjižice bude automatizovana - ispričala je sagovornica.

Odgovor iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

Iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje objasnili su da osiguranik koji je podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju, a nalazi se van radnog odnosa, od ovlašćenog lica Fonda PIO dobija potvrdu radi regulisanja zdravstvenog osiguranja.

- Sa potvrdom se stranka obavezno obraća zaposlenima Fonda PIO na šalterima prijave - odjave, gde se vrši privremena prijava na zdravstveno osiguranje i gde se istovremeno dobija dokaz o izvršenoj prijavi. Ova prijava postaje validna sledećeg kalendarskog dana, kada bude preuzeta u informacioni sistem koji koriste zdravstvene ustanove. Na osnovu potvrde koja se dobije, mogu se osigurati i članovi porodice.

0608-shutter.jpg
Shutterstock 

Međutim, ukoliko je lečenje potrebno istog dana, stranka sa potvrdom o podnošenju zahteva za penziju može lično da ode u nadležnu ispostavu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prema adresi svog prebivališta, gde će se prijava uneti neposredno u sistem tog Fonda. Na ovaj način zdravstvene usluge dostupne su već istog dana - naveli su iz PIO fonda.

Izdata potvrda važi dva meseca jer je to zakonom predviđeni rok za donošenje rešenja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Ukoliko po isteku dva meseca podnosilac zahteva za ostvarivanje prava na penziju ne dobije rešenje, može se obratiti nadležnoj filijali PIO fonda radi ponovnog dobijanja potvrde. Nakon ostvarivanja prava na penziju, to jest dobijanja rešenja o ostvarenom pravu na penziju, prijavu korisnika penzije na zdravstveno osiguranje automatski vrši PIO fond, objašnjeno je za portal.

Iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje su takođe naveli da je zakonski rok za donošenje rešenja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja do 60 dana i u 90 odsto slučajeva Fond donosi rešenja u ovom roku. Kada nedostaju podaci za neki od perioda osiguranja, postupak se produžava do obezbeđenja podataka.

- Do nekompletnosti podataka može doći iz više razloga, a među najvažnijima su neuplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (što je trajna zakonska obaveza poslodavaca), nepredavanje prijava M-4 Fondu PIO, nepostojanje pravne i finansijske dokumentacije o radnom angažovanju lica i pribavljanje dokaza o radnom angažovanju lica koja su radila van područja Republike Srbije - zaključeno je iz PIO fonda.

Novac za odlazak u penziju

Užičanka S. P. (63) je objasnila da osobe koje podnesu zahtev za penziju dobijaju poslednju platu i dve otpremnine od firme u kojoj su radili. Prema njenim rečima, neoporeziv iznos jedne otpremnine iznosi 133.000 dinara bez obzira na to kolika je bila plata zaposlenog i koliko je u toj firmi radio.

- Inače, u praksi većina poslodavaca to ne isplati. I onda su ljudi koji odu u penziju zaista u problemu dok im se ne odobri rešenje. Ja čekam na rešenje četiri meseca jer nešto ne mogu da reše, a ne znam šta ne mogu da reše jer ja nisam imala neke prekide, odnosno radila sam samo u dve firme - zaključila je razgovor sagovornica.

BiznisKurir/Mondo