Predstavnici Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije i Udruženja sindikata penzionera Srbije pozvali su nadležne da nađu način da vrate neisplaćene delove penzija umanjene od 2014. do 2018. godine, ali i da se ne čeka više godinu dana od jednog do drugog usklađivanja penzija jer tako gube na vrednosti, već da bude bar dva puta godišnje.
Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, istakao je da procena da Fond PIO godišnje gubi više od 300 miliona evra izvornih prihoda zbog toga što deo poslodavaca ne uplaćuje doprinose na ukupnu zaradu već na ruke, na koje ne uplaćuje doprinose.
Na ovakav način se smanjuje i osnovica za buduću penziju zaposlenih. Obezbeđenjem da se doprinosi plaćaju na ukupnu zaradu zaposlenih i postojećom dotacijom za uvećanje uz penziju moguće je obezbediti da najniža penzija bude 35 odsto prosečne plate ili oko 30.000 dinara i na takav način povećanje prosečne penzije.
– Problem je i što se izmenama zakona stopa doprinosa za PIO smanjila sa 26 na 24 odsto i tako izvorne prihode fonda umanjila za oko sedam odsto ili oko 430 miliona evra u 2024. godini. Poslodavci su rasterećenje koje su dobili smanjenjem stope doprinosa zaposlenih za PIO mogli dobiti smanjenjem poreza na zarade za dva odsto sa istim efektom. Smanjenjem stope doprinosa PIO uz zadržavanje visine dotacija iz budžeta smanjena je suma za podelu na penzije – kaže on.
On pita i zašto se već jednom ne razdvoje izdvajanja za zdravstveno i penzijsko osiguranje, jer će ovako PIO na ime zdravstvenog osiguranja penzionera u 2024. godini uplatiti oko 800 miliona evra, koji stvarno nisu troškovi za penzije, ali se na takav način stvara privid o uvećanom trošenju na penzije. Novac za zdravstveno osiguranje penzionera bi mogao direktno da se uplaćuje iz budžeta za zdravstvo i da tako penzioneri kao stara lica pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju po osnovu njenog budžetskog finansiranja.
– Smatramo da svaki građanin stariji od 65 godina bez penzije i drugih prihoda ima ustavno pravo na neki oblik socijalne penzije koja treba da bude manja od najniže penzije. Socijalne penzije obezbeđuje većina evropskih država. Procene su da u Srbiji postoji od 200.000 do 250.000 starijih građana bez ikakvih prihoda. Ako bi najniža penzija iznosila oko 150 evra, trošak bi bio oko 350 miliona evra godišnje. Ovakve penzije bi tehnički mogao da isplaćuje Fond PIO – predlaže Tamburić.
Ono što je prioritet penzionerima je definisanje korektnije formule za usklađivanje penzija, i to dva puta godišnje sa punim procentom rasta cena i delom rasta zarada, radi očuvanja njihove realne vrednosti. Ova udruženja su zatražila i ukidanje trajnog smanjenja penzija sa 40 godina radnog staža zbog odlaska u prevremenu starosnu penziju posle ispunjenja godina potrebnih za starosnu penziju.
Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, kaže da Zakon o PIO treba menjati tako da svako ko je radio 14,9 meseci i fali mu vrlo malo do 15 godina staža da ubuduće može da ostvari neku penziju, a ne da taj novac propadne.
Kada je reč o socijalnim penzijama, one ne mogu da se zarade neradom. Već ta socijalna primanja moraju da budu u visini razlike između penzije niže od minimalne i minimalne, jer rad i nerad ne mogu da budu izjednačeni.
On smatra i da švajcarska formula ovakva kakva je sada ne može da prati realan rast zarada, jer se penzije isplaćuju u januaru i ne menjaju se do kraja godine, a zarade rastu svakog meseca. Stoga i ne čudi što je odnos prosečne penzije u prosečnoj zaradi na oko 46,7 odsto, a minimalno bi trebalo da bude 50 procenata. Za normalan život bi njihovo učešće trebalo da bude i više oko 60 procenata.
– Prosečna penzija u ovom času iznosi 45.750 dinara, minimalna zarada 47.000, a minimalna korpa 53.040 dinara, što govori da mora da se nađe ravnoteža između ovih iznosa kako bi se obezbedio pristojan život penzionera – kaže Grujić.
On je naglasio da je dobro što su penzionerske organizacije posle 20 godina prvi put pozvane bile u Vladu Srbije da iznesu svoje predloge i očekuje da se razgovori što pre nastave.
biznis.kurir.rs/Politika
NE PROPUSTITE
