PENZIONERI CARUJU NUKLEARNOM INDUSTRIJOM: Zapad se priprema za najveći talas novih projekata u poslednjih nekoliko decenija

Industrija proizvodnje nuklearne energije nastoji da vrati iz penzije hiljade inženjera i starijih radnika s velikim iskustvom, jer zapadne kompanije pokušavaju da premoste 'jaz u veštinama', kako bi mogle da sprovedu najveći talas novih projekata u proteklih nekoliko decenija.

Konstruktori reaktora nameravaju da zaposle desetine hiljada novih radnika. Zemlje kao što su Indija, SAD, Francuska, Britanija i Poljska takođe planiraju nove narudžbine zbog uznemirenosti u vezi sa energetskom sigurnošću i pretnji po snabdevanje gasa posle invazije Rusije na Ukrajinu.

Kao rezultat toga, velika je potražnja za penzionerima s višedecenijskim iskustvom iz zlatnog doba ovog sektora, koje je počelo krajem pedesetih godina. Pad je započeo posle katastrofe u Černobilju 1986. godine, a dodatno ga je podstakao kvar u Fukušimi 2011, kad je došlo do topljenja jezgra reaktora posle oštećenja izazvanog cunamijem.

- Voleo sam svoj posao - kaže 69-godišnji Žan-Mark Mirokur, bivši inženjer u francuskom državnom nuklearnom operatoru EDF, koji je, posle odlaska u penziju 2019. godine, nastavio da savetuje kompaniju na tenderima i drugim projektima. Mirokur, nekada viši menadžer angažovan na pokretanju poslednjih reaktora EDF, koji su pušteni u pogon krajem devedesetih godina, jedan je od više stotina penzionisanih stručnjaka za nuklearnu energiju u Francuskoj koji ponovo nude svoje usluge. U ovoj zemlji - koja je, sa 56 reaktora, najveći evropski operator nuklearne energije - prvi novi reaktor u poslednjih 25 godina biće priključen na mrežu ovog leta u Flamanvilu, u Normandiji.

Zastoji u ovom projektu, koji kasni 12 godina, delimično su posledica nedostatka radnika s neophodnim veštinama, čak i među dobavljačima, budući da se zapadni svet 'ohladio' prema novim nuklearnim projektima. Nasuprot tome, u Kini je poslednjih godina primetan postepeni rast kapaciteta. Ruski i kineski reaktori čine više od dve trećine svih reaktora izgrađenih širom sveta, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju. Francuska planira najmanje šest novih do kraja 2030, s tim što bi se taj broj mogao povećati do 14, dok neke zemlje koje su ranije odlučile da smanje svoje nuklearne projekte, poput Švedske i Japana, sada menjaju kurs.

SAD, gde se nalazi najveća svetska nacionalna 'flota' od 94 reaktora, takođe razvija nuklearne tehnologije nove generacije i jedna je od zemalja koje nastoje da proizvedu manje modele reaktora. Iz sektora energetike dolaze procene po kojima će ovoj industriji do 2050. godine biti potrebno dodatnih 375.000 radnika. Od tog broja, oko 55.000 će biti neophodno do 2030.

Nedostatak radnika s potrebnim veštinama je delom posledica odlaska u penziju generacije 'bebi-bumera'. Prema podacima francuskog udruženja koje okuplja kompanije iz sektora nuklearne energije Gifen, od 60.000 novih zaposlenih s punim radnim vremenom koji će trebati Francuskoj do 2033. da bi radili na ključnim poslovima u nuklearnoj industriji, polovina će zameniti ljude koji napuštaju ovaj sektor. Eksperkonekt, agencija specijalizovana za angažovanje penzionera, navodi da trenutno na svojim spiskovima ima 1.600 bivših radnika iz sektora nuklearne energije, od naučnika do zavarivača.

- Potražnja je zaista porasla - kaže Mari-Pjer de Montesus, stručnjak za energiju u toj agenciji:

- Posle 'nuklearne zime' koju smo doživeli, nije bilo investicija i zapošljavanje je bilo zamrznuto. Sada obilazimo velike kompanije i pokazujemo im da su veštine penzionisanih radnika zlata vredne.

I nuklearni startapovi se oslanjaju na starije radnike. Kompanija 'Njukleo', osnovana pre dve i po godine i sa ograncima u Londonu, Lionu i Torinu, bavi se razvojem malih reaktora, a njen direktor za nauku ima 75 godina. Ovaj fenomen, uključujući i slučajeve kad se od radnika traži da ostanu u firmi kao konsultanti, nije ograničen samo na Evropu.

- Vidite da ljudi duže ostaju u poslu s nuklearnom energijom. Vidim mnogo ljudi koji odlaze u penziju, a zapravo ne prestaju da rade - kaže Kreg Pirsi, izvršni direktor Američkog nuklearnog društva, koje zastupa naučnike, inženjere i druge stručnjake iz ovog sektora.

Opisujući 'srebrni cunami', Pirsi napominje da je prosečna starost članova 51 godina. Problemi u vezi sa zapošljavanjem mogli bi da budu ublaženi, jer nuklearna energija, kao proizvodnja bez emisije štetnih gasova, privlači sve više mladih koji su zabrinuti zbog klimatskih promena.

- Klimatske promene su generacijski problem generacije Z i mislim da je većina mladih ljudi veoma otvorena za razgovor o nuklearnoj energiji - izjavila je u jednom intervjuu 22-godišnja Grejs Stenk, nuklearna inženjerka s titulom mis Amerike 2023. godine.

Ona je naglasila da želi da unapredi imidž svoje profesije među mladim ljudima, tako što će im pokazati da inženjeri mogu da budu 'pristupačni, društveni, zabavni i spremni da se uhvate ukoštac sa svetskim izazovima'.

Tod Alen, šef katedre za nuklearno inženjerstvo na Univerzitetu u Mičigenu, napominje da visokoškolske ustanove ponovo ulažu znatna sredstva u nastavni kadar iz ove oblasti, jer se broj studenata povećao.

- Dugo vremena, brojevi su se smanjivali iz godine u godinu. Sada se nešto možda menja - kaže on, navodeći da se od proleća 2023. do 2024. godine broj upisanih studenata na njegovoj katedri povećao na 79, u odnosu na 53, koliko je upisano u prethodnih 12 meseci.

biznis.kurir.rs/ Financial Times