„Investicijama u obnovu postojećih i izgradnju novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore „Elektroprivreda Srbije“ posvećeno doprinosi koracima energetske tranzicije srpske energetike. EPS je odlučan u tome da se postigne cilj da naš energetski sektor do 2030. godine 45 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora“, kaže na početku intervjua za Kurir Dušan Živković, v. d. generalnog direktora EPS AD Beograd.

Odgovarajući na pitanje: “Na koji način EPS doprinosi energetskoj tranziciji Srbije i dekarbonizaciji?“, direktor Živković navodi da oni „ulaganjem u projekte zaštite životne sredine i unapređenjem rada baznih kapaciteta koji koriste ugalj utiču na proces dekarbonizacije“.

  • Rezultati se ne mogu postići preko noći, ali vidljivi su i idemo u korak se EU standardima. Poslednji takav projekat je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT A. To je bio jedan od najvećih ekoloških projekata u Evropi, vredan oko 215 miliona evra. Prva merenja pokazuju da su emisije sumpor-dioksida smanjene čak 30 puta i emisije praškastih materija su takođe redukovane. Građani Obrenovca, okolnih mesta i Beograda imaće značajno kvalitetniji vazduh. Isti takav projekat već je urađen u Kostolcu i realizujemo ga i u TENT B, a završetkom tog projekta krajem naredne godine definitivno ćemo staviti tačku na pitanje emisija štetnih gasova na EPS-ovim velikim blokovima TENT i TE „Kostolac“, koji proizvode oko 90 odsto električne energije iz termoelektrana. Energetska tranzicija mora da obezbedi i energetsku sigurnost, tako da će optimizacija proizvodnje električne energije značiti i postepeno smanjenje udela uglja energetskom miksu i povećanje udela obnovljive energije.

Koliko električne energije iz OIE EPS proizvodi? Prema podacima kojima raspolažemo prošle godine smo bili treći u Evropi…

  • U 2023. godini udeo zelene energije u ukupnoj proizvodnji EPS je dostigao 36,5 odsto, a plan je premašen za više od 40 odsto i to je bila rekordna godina za hidro sektor EPS. To je rezultat veoma dobro urađenih revitalizacija, veoma dobre pogonske spremnosti svih naših agregata, predanog angažovanja zaposlenih i dobre hidrologije.

Koliko električne energije proizvedene iz OIE EPS otkupljuje? Ovde mislim na proizvođače koji uživaju fid in tarifu, kao i na druge koji su možda sklapali PPA ugovore.

  • Plan je da u 2024. godini od svih povlašćenih proizvođača otkupimo 2,3 TW, što će u 2026. godini narasti na 4,4 TWh.

Da li su pobednici aukcija dominantno izabrali EPS kao ugovornu stranu za otkup električne energije? Šta EPS čini da ubedi pobednike aukcija da električnu energiju sa niskom otkupnom cenom prodaju EPS-u?

  • Za pobednike aukcija i investitore u zelenu energiju EPS je najsigurniji partner. Cena otkupa i balansiranja je određena na tržišnim principima, što će EPS omogućiti nastavak procesa komercijalizacije kompanije, ali i dodatni profit. Ova energija daće i dodatnu sigurnost za rad našeg elektroenergetskog sistema i snabdevanja građana i privrede. Otkupom električne energije iz obnovljivih izvora, EPS povećava i udeo zelene energije u svom portfelju, a to je veoma bitno i zbog energetske tranzicije, kao i izvesnog uvođenja ekoloških taksi na proizvodnju električne energije.

Kakvi su planovi I ciljevi EPS AD za naredni period u pogledu OIE? Evidentno je da će doći do završetka izgradnje VE Kostolac i početka rada.. Ima li planova za razvoj i izgradnju novih vetroelektrana i solarnih parkova?

  • U toku je izgradnja solarne elektrane „Petka“ (10 MW) i vetroparka „Kostolac“ (66 MW) i očekuje se da krajem ove ili početkom naredne godine budu na mreži. EPS planira niz projekata korišćenja vetra i sunca. Što se tiče sunca, cilj projekata izgradnje solarnih elektrana je da se na najbolji mogući način iskoristi prostor EPS (pepelišta, odlagališta, itd) za proizvodnju električne energije na održiv i ekološki prihvatljiv način, odnosno da se doprinese dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora i povećanju učešća OIE u proizvodnom miksu EPS-a. Trenutno se priprema projektna dokumentacija za SE „Kolubara A“ (71 MW) i SE „Morava“ (45 MW) za koje očekujemo da budu na mreži do kraja 2028. godine. Analiziraju se i ostale lokacije (zemljište koje je u vlasništvu EPS-a, uglavnom odlagališta i pepelišta) za izgradnju SE i VE (na nivou tehno-ekonomske analize, nakon čega će se nastaviti razvoj projekta za odabrane lokacije, odnosno izrada PSO sa GP, itd).

EPS u svom proizvodnom portfoliju do kraja 2028. godine očekuje i solarne elektrane kapaciteta oko 1.000 MW sa 200 MW baterijskog skladišta (u skladu sa Javnim pozivom Vlade RS).Razmatra se i razvoj projekta izgradnje solarne elektrane u blizini kostolačkog rudarskog basena (SE „Klenovnik“), snage do 160 MW. EPS je završio i prethodnu studiju opravdanosti za izgradnju solarne elektrane na prostoru TE „Kolubara B“ (snage oko 56 MW), a u inicijalnoj fazi analiza je i izgradnja solarne elektrane na lokaciji TENT B kaseta 3. Očekuje se da ove solarne elektrane do 2030. godine omoguće oko 2 TWh dodatne zelene energije i na taj način doprinesu dekarbonizaciji, odnosno povećanju učešća OIE i dostizanju ciljeva koje je usvojila Republika Srbija.

U kojoj fazi razvoja je RHE Bistrica?

  • Jedan od najvećih izazova u integraciji obnovljivih izvora energije jeste balansiranje varijabilnih obnovljivih izvora. Zbog toga EPS radi na razvoju projekta reverzibilne HE „Bistrica“, kapaciteta snage 628 megavata. To je jedan od strateških projekata države Srbije i EPS-a, a posebno je važna će biti potrebni novi kapaciteti koji će omogućiti balansiranje i stabilnost sistema, ne samo Srbije već i regiona. Izgradnjom RHE „Bistrica“ Srbija bi dobila fleksibilan kapacitet u srcu elektroenergetskog sistema ne samo Srbije, već čitavog regiona. Intenzivno se radi i na projektnoj dokumentaciji za RHE „Bistrica“, za koju očekujemo da bude u pogonu do kraja 2031. godine.