RE-SET SUMMIT 2023 OBRAZOVANJE – PRAVIČNO DRUŠTVO TRAŽI SOLIDARNOST!

Danas od 9 časova na Kurir.rs pratite uživo konferenciju RE-SET SUMMIT OBRAZOVANJE – PRAVIČNO DRUŠTVO TRAŽI SOLIDARNOST, gde ćemo kroz tri panela, između ostalog, imati priliku da pokrenemo društveni dijalog i diskutujemo značaju solidarnosti, postizanju pravednog društva i mogućnostima za prevazilaženje prepreka na tom putu.

Konferenciju “PRAVIČNO DRUŠTVO TRAŽI SOLIDARNOST” otvoriće poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, nakon čega će uslediti prvi panel čiji je naziv BUDUĆNOST RAVNOPRAVNOG (EQUALITY) I KONAČNO PRAVEDNOG DRUŠTVA(EQUITY): IZAZOVI I MOGUĆNOSTI, na kom će panelisti diskutovati na teme:

• Razumevanju razlike između jednakog, pravednog i solidarnog društva
• Implementaciji principa „Leave no one behinde“
• Izazovi i mogućnosti za izgradnju solidarnog društva

Drugi panel je STVARANJE OKRUŽENJA ZA DRUŠTVENI NAPREDAK, a učesnici će govoriti o mogućnostima za progres društva u celini.

• Važnost socijalne i ekonomske pravde u društvima zasnovanim na solidarnosti
• Ulaganje u ljudski kapital
• Podrška marginalizovanima
• Važnost decentralizovanog delovanja solidarnosti

U trećem panelu čiji je naziv IZGRADNJA ODRŽIVE BUDUĆNOSTI UZ SOLIDARNOST, biće reči o značaju saradnje u prevazilaženju prepreka u postizanju solidarnosti, a neke od tema biće:

• Zelena tranzicija i održivi razvoj

• Osnaživanje žena i mladih u tranziciji

• Prevazilaženje prepreka solidarnosti

13:15 - 14:30 IZGRADNJA ODRŽIVE BUDUĆNOSTI UZ SOLIDARNOST

Moderator: Irena Petrović, menadžerka korporativnih komunikacija, Adria Media Group

Irena Petrović prokomentarisala je da je 74% mladih koji su učestvovali u raznim praksama nisu bili plaćeni za to. Takođe je napomenula da postoji nacrt Zakona o praksama koji još nije usvojen.

- Ovakav zakon je neophodan da bi se regulisalo i ne samo plaćanje praksi i vrednovanje rada kao takvog, već da bi se osigurali standardi kvalitetne radne prakse. Koje osiguravaju da mladi ljudi na praksama ne budu zloupotrebljeni i eksploatisani, već da zaista steknu radna iskustva koje će im pomoći da budu konkurentniji na tržištu rada. U ovom trenutku Zakon o radnoj praksi se malo vratio na doradu o radnoj grupi. Nakon javnih rasprava u prethodnom sazivu Vlade, tako da se proces nastavio. Verovatno će u nekom narednom periodu on biti još više unapređivan, a potom i upućen, nadamo se, ove godine u skupštinsku proceduru gde će narodni poslanici razmatrati ovu praksu - rekla je Pejić.

Šefica odseka za saradnju sa privatnim sektorom UNICEF-a u Srbiji dotakla se projekta za najugroženije porodice koji je prvi put urađen u Srbiji.

- Mi pratimo sve važne parametre vezane za stanje dece i porodica u zemlji. Važno nam je da pratimo uticaj kriza. Imali smo vrlo detaljno istraživanje. Mnogi su se pozivali na naša istraživanja o stanju dece za uticaj kovid pandemije. Sada smo uradili procenu kakav je uticaj krize odnosno rata u Ukrajini i dobili smo tu zabrinjavajuću statistiku. Uradili smo jedan projekat prvi put u Srbiji. To je projekat finansijske humanitarne pomoći za najugroženije porodice koje nisu obuhvaćene ili su nedovoljno obuhvaćene socijalnom pomoći. Vrlo često su to porodice koje imaju višestruke deprivacije. Naša pozicija je da ukažemo da politike treba da budu usmerene prema porodici jer jedino na taj način mi možemo da gradimo održivost - rekla je Đukić.

Predsednica udruženja žena „Sačuvajmo selo“ Priboj je potom otkrila i najveći uspeh udruženja.

- Najveći uspeh našeg udruženja je što su žene postale svesne svojih mogućnosti i svog znanja. Što smo postali primer, kako treba i šta treba. Postali smo vidljiva karika kako na lokalu, tako i šire gde može da se računa na nas - rekla je Malina.

Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS (Krovna organizacija mladih Srbije)

- Važno je da se mnogo veća pažnja da deci, ženama i mladima zato što jedino solidarno ravnopravno okruženje može da dođe uključivanjem ovih grupa u najvažnije procese. To je nešto našta se moja organizacija KOMS fokusira. Da negde položaj mladih predstavi autentično na osnovu zasnovanih i objektivnih podataka. Da ih uključuje u dijaloge sas ključnim institucijama koje donose odluke u njihovo ime. Krovna organizacija mladih Srbije u ovom trenutku okuplja 111 organizacija koje su udruženja za mlade. Oni deluju u različitim lokalnim sredinama i zajednicama. bave se najrazličitijim temema koje su važne za mlade - rekla je Pejić.

- Možda ključni uspeh KOMS-a je upravo to od čega se kreće kada se neke javne politike donose, a to je da imamo podatke na osnovu kojih možemo da usmeravamo i pratimo položaj. Ono što od 2017. godine kontinuirano na godišnjem nivou radimo jeste da sprovodimo sveobuhvatno istraživanje o položaju mladih koje na godišnjem nivou daje preseke poput toga: Kakva nam je bila participacija mladih? Da li smo ih dovoljno uključili u ključne odluke? Da li se u lokalnim sredinama lokalne samouprave bave mladima? Da li postoji finansiranje omladinske politike?.. Takođe pratimo i koji su to problemi mladih i kakav je njihov socialno ekonomski položaj. Da li tržište rada negde osnažuje mlade da se oni uključuju i da ta tranzicija iz obrazovanja prođe što bolje. U ovoj godini smo primetili da se pitanje nasilja i bezbednosti mladih mnogo više aktuelizovalo i da je u tom aspektu potrebna bolja reakcija.

Malina Stanojević, predsednica udruženja žena „Sačuvajmo selo“ Priboj

- Nakon odlaska u penziju dugo sam razmišljala šta dalje. Jer osećam da imam neku snagu i volju. Pošto sam odrasla na selu to mi je bilo najbliže da krenem u tom pravcu. Žene na selu nisu ugrožena kategorija, one su izuzetno jake žene. Po svim tim parametrima koje sam ja tada videla želela sam da ih osnažim po svim nivoima. Kada kažem osnažim, to ne znači da su one bile slabe pa ih mi sada osnažujemo. Ali je bio cilj da to što one sada rade, nastave da rade ali olakšano primenom nekih novih tehnologija i znanja. Da ih jednostavno izvučemo iz anonimnosti i da se vidi taj njihov rad i sposobnosti. Naučili smo ih da rade na kompjuterima, marketingu. Podelili smo im laptopove - rekla je Malina i dodala:

- Svaka žena, članica udruženja ima svoj mejl. Šta god da dobijem na mejl ja prosleđujem i njima. One su promenile svest u porodici. Na početku je bilo veoma teško ubediti muškarce da žene treba da dođu na neku obuku. Neki su govorili Malina će sve ove žene razvesti, kuda ih vodi. Međutim, kasnije kada se pojavila ta materijalna podloga kada su dobile plastenik, kopačicu, ajvarko, prese, sve su to dobre priče koje su promenile svest i kod muškaraca i više nije bio problem da ide gde god treba. Radili smo dosta i sa muškarcima, jer ne pije vodu osnaživanje žena ako i muškarci nisu u tome učesnici - rekla je Malina.

Vesna Savić Đukić, šefica odseka za saradnju sa privatnim sektorom UNICEF-a u Srbiji

- UNICEF je jedina organizacija koja se finansira od dobrovoljnih donacija. Natavili smo posle Drugog svetskog rata da pružimo podršku deci koja su u razorenoj Evropi trebala da prežive i napreduju. UNICEF je baš prvu pomoć dao bivšoj Jugoslaviji i nekako smo svih tih 76 godina prisutni i radimo na poziv vlade. Radimo zajedno na reformama koje dovode do toga da usluge za decu, zdravstvene, usluge obrazovanja, socijalne zaštite budu dostupne za svako dete. Programe koje trenutno sprovodimo su vezane za rani razvoj dece, znači, da svako dete u prve tri godine dobije najbolju moguću podršku. Nastojimo na tome da predškolsko obrazovanje bude dostupno svakom detetu. Nažalost, stopa predškolskog obrazovanja u našoj zemlji nije ni blizu evropskog standarda. Radimo na osiguranju kvalitetnog i dostupnog obrazovanja za svako dete. Radimo na podršci adolescentima i mladima. Takođe i na menjanju zakona, lobiranju i podršci vlade da se promene zakoni koji se tiču prevencije nasilja. Nekada se uključujemo i na poziv globalnog UNICEF-a da pomognemo kao na primer zbog rata u Ukrajini ili zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju. Na taj način pozivamo građane da budu deo globalne solidarnosti - rekla je Đukić.

11.00-12.15 : STVARANJE OKRUŽENJA ZA DRUŠTVENI NAPREDAK

Moderator: Snežana Petrović, glavni urednik jutarnjeg programa TV Kurir

Moderatorku Snežanu Petrović interesovalo je da li se socijalna ekonomija može nametnuti kao rešenje koje može očuvati zajednicu.

- Prva stvar koje je potrebno kod nas je znanje i razumevanje. Tako da je to znanje o tome šta je socijalna ekonomija, šta nju čini i kako ona doprinosi društvu je jedan od ključnih preduslova. Drugi segment je da su zakoni dobri, ali bez inplementacije - rekao je Srećković.

Saradnica za inkluzivno obrazovanje dotakla se koncepta "podrške životnom učenju".

- Mislim da je već dugo na snazi koncept koji se zove "podrška životnom učenju". Ministarstvo je u tom smislu otvorteno i jako prati demografske trendove i tržište rada. Kao što javnost i zna, nekoliko godina unazad imamo sistem dualnog obrazovanja koji je upravo aktuelni odgovor na potrebe privrede. Pristup obrazovanju nije više "to traje dok se ne završi formalno obrazovanje", radi se puno na neformalnom obrazovanju. Radi se puno na obrazovanju odraslih - rekla je Simić

Šefica kancelarije UNFPA u Srbiji dotakla se rada sa mladima.

- Naša organizacija radi sa mladima, uključujući i izbleglice i sve druge ranjive grupe. Tako d aje naš cilj da pokušamo da pomognemo da ovde postoji društvo za sve generacije i za sve društvene grupe na što sličniji mogući način. Vezano za participaciju mladih naš cilj je da podržimo mlade na lokalnom i na nacionalnom nivou. Da podržimo mlade da oni budu glasno govornici svih promena, normi i uslova života. Radimo na unapređenju zdravstvene pismenosti, naravno mi iz ugla reproduktivnog zdravlja i prava. Tu pokušavamo da pospešimo bezbedno ponašanje mladih. To smo radili kroz školski sistem sa ministarstvom prosvete - rekla je Jeremić i dodala:

- Počet je jedan pokret podrške koji je do sada pokrio nastavnike i saradnike u nastavi gde je cilj bio da se na neki način kroz neke međupredmetne kompetencije unapredi znanje učenika na kraju osnovne škoel i u srednjim školama. Kada je u pitanju odgovor na odnos prema zdravlju, tu su pokrivene osim reproduktivnog zdravlja i ostale zdrave životne navike. Van školskog sistema radimo sa Zavodom za zaštitom zdravlja studenata i još nekima iz nevladinog sektora. Pokušavamo da koristeći podkaste i neke nove kanale koje dolaze do mladih prenesemo iste ove poruke koje smo prenosili kroz obrazovni sistem.

Nikola Simonović, Sustainability Business Partner, IKEA Jugoistočna Evropa

- Mi u IKEI vođeni smo vizijom da stvorimo bolju budućnost. U tu grupu ljudi moraju da budu uključene sve osetljive grupe koje postoje. Samo zajedno možemo da stvorimo bolju budućnost i svet za nas. Mi smo "value base" kompanija i vodimo se našim vrednostima. Kada zapošljavamo ljude bitne su nam vrednosti, a ne samo znanje jer ono može da se nadogradi vremenom. Već dugo godina se stvaraju neke nove inicijative kako da pomognemo i pridružimo se inicijativama koje podržavaju izbeglice. Srbija je krenula pre 3 godine sa projektom. Mi smo dali obećanje partnerima iz UNHCR da ćemo globalno pomoći integraciju 2.500 izbeglica na tržište rada. Svaka zemlja je pojedinačno stvarala taktiku kako će to da uradi. Mi u Srbiji uz pomoć partnera iz UNHCR smo napravili trogodišnji plan gde ćemo na tri meseca dovoditi ljude različitog bekgraunda koji dolaze širom sveta u IKEU i damo mogućnost da nauče sa nama ono što mi godinama razvijamo. Priprema za tako nešto je trajala par meseci, jer je bilo jako bitno da edukujemo naše zaposlene na temu izbeglica.

Dragan Srećković, savetnik za istraživanje i razvoj, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

- Uloga socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije je da nas uči solidarnosti i da nam pokazuje vrlo jednostavne modele gde možemo da shvatimo kako lako da budemo solidarni čak i u tim ekonomskim odnosima. Ekonomija može da bude solidarna, ali navikli smo da nije. Kada stavimo profit na prvo mesto, zanemarujemo često neke druge ljude.

Ljiljana Simić, saradnica za inkluzivno obrazovanje, Ministarstvo prosvete

- Obrazovni sistem se zasniva na principima demokratičnosti, društvenih vremdnosti i humanosti. Ti principi se realizuju i sprovode u školama na tri načina. Prvi je da obrazovni sistem stvarno ima veliku odgovornost u razvoju stavova dece i mladih i to jeste jedna obrazovna uloga. Kada govorimo o školskom programu tu postoje različiti sadržaji gde možemo da izdvojimo program građanskog vaspitanja, programe izbornih predmeta, projekte učenja koje se organizuju u školama i sve nose vrednosti, solidarnosti, uvažavanje razlika i podržavanje drugih. Drugi nivo je da škola daje uzore i modele i promoviše dobre modele jer je najmoćniji način za usvajanje stavova i vrednosti zapravo uče nje po modelu. Treće je da je naš obrazovni sistem inkluzivan, otvoren i da možda najveći uticaj na razvoj solidarnosti, humanosti i uvažavanje razlika dobijamo upravo kroz ove situacije gde sva naša deca uče zajedno.

Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji

- Mi smo jedna od agencija UN. Naš zadatak je da se bavimo zaštitom i unapređenjem seksualnog i reproduktivnog zdravlja pitanjima kojima su relevatnim za mlade. Ono što mi u suštini radimo je unapređivanje uslova života kako bi svi članovi društva iskoristili potencijal za jedan zdrav i produktivan život. Gledamo da pomognemo i stvorimo jedno društvo za sve generacije.

9:15 - 10:30 BUDUĆNOST RAVNOPRAVNOG I KONAČNO PRAVEDNOG DRUŠTVA: IZAZOVI I MOGUĆNOSTI

Klauk se osvrnuo na siromaštvo, ali i na obrazovanje.

- Korelacija između toga da ste dete i da ste siromašni je jasna. Porodice sa većim brojem dece su u većem riziku od siromaštva. Šta je ovde ključna tema? To je obrazovanje i to je prioritet u saradnji sa Srbijom. Postoji mnogo procesa koje su u toku. Dozvolite da vam naglasim neke mogućnosti u obrazovanju koje predstavlja "raspust programa" koji pruža mogućnost za mobilnost dece, studenata, profesora, ali pruža i mogućnost za izgradnju kapaciteta između obrazovnih institucija. Rešavaju se pitanja vezana za ranjivost i ugroženost dece. Pristup obrazovanju je takođe jedno od pitanja koje smo rešili tokom kovid pandemije. Deca su morala da ostanu kod kuće, a nisu svi imali kompjutere. Tako da smo hitno počeli sa novim programom sa našim kolegama iz UNICEF-a da premostimo ovaj digitalni jaz i obezbedimo kompjutere i laptopove školama. Kao i osetljivim grupama dece. Takođe se bavimo i ljudima iz romske zajednice gde im pomažemo sa stipendijama, mentorstvom i dodatnim učenjem u školama. Tako da imaju tu targetiranu pomoć - istakao je Klauk.

Moderator Irena Petrović dotakla se diskriminacije koje trenutno jako puno ima, a nasilja prema ženama je jedan od problema sa kojim naše društvo ne uspeva da se izbori. Ona je potom upitala Bogdana Banjca da li možemo da se nadamo da će situacija da se popravi.

- Zaista jeste važno usvajanje zakona o rodnoj ravnopravnosti koji bi trebao da doprinese položaju žena. Međutim, džaba nam okvir kada mi imamo društvene norme koje su mnogo drugačije. Iako žena ima prava da nasledi zemljište, ona se toga odrekne zbog društvenih normi. Sa druge strane trebalo je da krenem od činjenice da je u Srbiji od početka godine ubijeno 9 žena. To je osnovno ljudsko pravo na život. Ako mi ne možemo da obezbedimo pravo na život, teško možemo da govorimo o ekonomiji. Zato je potrebno obezbediti kontrolni mehanizam u Srbiji za praćenje femicida pošto očigledno ta tendencija postoji i pogoršava se. To je prvi korak o razumevanju tog problema - rekao je Banjac.

Klauke se dotakao projekata koje je ostavario u Srbiji.

- Kao odgovor na ovu dvostruku krizu. Mi smo organizovali nekoliko programa u Srbiji. Takođe smo usvojili novi energetski paket u Srbiji, odvojili smo i budžet za pomoć ženama. Akcioni plan smo takođe formirali za neke ugrožene grupe odnosno popustima u vezi sa energetskim cenama. Bila je i pomoć od 12 miliona evra preko fonda solidarnosti. Takođe smo podržali zapošljavanje i društvenu inkluziju. Čak 92 miliona evra je na ovo potrošeno, imamo stalno saradnju sa vlastima u Srbiji da bi rešili ove probleme - rekao je Klauke.

Žakob je potom otkrila šta znači princip "nikoga da ne izostavimo" Ujedinjenih nacija.

- Princip "nikoga da ne izostavimo" je u srži agende UN za 2020. godinu. To je princip koji nam daje ambiciju da izvučemo sve iz ekstremnog siromaštva. Želimo da obezbedimo da svi u društvu imaju pristup osnovnim uslugama, ali i svim prilikama. Zašto su UN ugradile ovaj princip u agendu održivosti? Tokom godina smo naučili da sam ekonomski rast nije dovoljan da bi izvukao svakoga iz siromaštva i obezbedio svima jednake i fer mogućnosti - rekla je Žakob.

Martin Klauke, šef operacija, sektor 2, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

- Mislim da je ova jedna dupla kriza koju osetimo. Prvo kovid, a potom i ova ukrajinska kriza. Srbija nije izuzetak i vi ste osetili snažan uticaj inflacije, povećanje cena, međunarodnog lanca snabdevanja i mogućnosti izvoza. Sve je to dovelo do gubitka poslova, zatvaranja restorana, imalo je uticaj na zemlju i društvo. Važno je rešavati ovo na pravilan način. Ako pogledate cifre, Srbija se realno dobro bori sa ovom krizom. GDP je malo pao 2020., a potom se oporavio. Ako pogledamo indikatore nedavnog pregleda vezanog za stanovanja, videćemo da su se cifre vezane za siromaštvo blago smanjile u ovom periodu. Tako da postoje sveukupni znaci ohrabrenja. Međutim ove slike daju samo ograničenu ideju o realnosti. Recimo usporavanje privrede tek će se osetiti u narednim godinama i to će osetiti najugroženije grupe.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji

- Uvek je lakše dati gotovinu nego izmeniti sisteme. Jedan od naših glavnih zagovaračkih zadataka, naravno pored ukrajinske krize je direktna pomoć najugroženijima. To je da bi ubrzali reforme. Ukoliko se povećava cena energenata, možemo da damo subvencije ili da obezbedimo direktnu finansijsku pomoć određenim ugroženim grupama. Istovremeno potrebno je da ubrzamo sve programe i aktivnosti koje se odnose na energetsku efikasnost. To kažem jer se to ne događa, a posebno u Beogradu. Zato je potrebno da radimo na ovim velikim promenama - rekla je Žakob i dodala:

- Mislim da je zaista važno da država, ali i EU, stalno guramo bolje uslove rada kako bi smanjili neformalnu ekonomiju odnosno sivu ekonomiju. Jer to dovodi ljude u nestabilne situacije i čini da im je potrebna društvena zaštita. Privatni sektor takođe treba da se obaveže da će obezbediti pristojne uslove rada. Ne samo plata, već i drugih benefita koje trebaju da primaju zaposleni.

Bogdan Banjac, samostalni savetnik u odseku za saradnju i evropske integracije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

- Studija koja je izašla 2021. godine govori da je rizik od povećanja globalne opasnosti najviša od kada se prikupljaju podaci, a da će za oporavak biti potrebna čak i decenija. Nismo ni izmerili posledice kovida, a dobili smo još jednu krizu nakon toga. Dobro je što su se deogodile pravne promene na društvenom nivou, mada moramo da brinem i o nekim društvenim obrascima. Na globalnom planu postoji velika opasnost od erozije društvene kohezije usled inflacije i povećanja cena. Ono što je dobro po zvaničnim podacima je da se stopa rizika od siromaštva nije mnogo promenila. Pretpostavljam da će inflacija imati efekte na stope ekstremnog siromaštva, a to je nešto što treba da se prati.

Moderator: Irena Petrović, menadžerka korporativnih komunikacija, Adria Media Group

- Prvu konferenciju smo organizovali na početku pandemije. Svi znamo kako je ona uticala na najugroženije grupe u društvu. Nakon toga dolazi do rata u Ukrajini koji oima efekte na ceo svet. Paralelno sa tim susrećemo se sa negativnim klimatskim promenama. U svakom od ovih izazova prvi na udaru su pripadnici najosetljivijih delova društva.

Kurir.rs