Lokalne samouprave imaju važnu ulogu u naporima da se građanima stvori bezbedno okruženje za život i rad. Sve nesreće koje se dešavaju na lokalu moraju da imaju i prvi odgovor sa snagama i sredstvima koje poseduju lokalne samouprave“, kaže Saša Spasić, član opštinskog veća opštine Ub.
- Sprovođenje javnih politika kojima se promoviše stvaranje bezbednije sredine za građane je veoma važno. Uloga lokalnih samouprava ogleda se u poznavanju lokalnih prilika, rizičnih lokacija i stanovništva. Građani moraju da imaju svest da su lokalne samouprave servis u funkciji građana.
Jedinice lokalne samouprave imaju primarnu ulogu u upravljanju rizikom od katastrofa na svojoj teritoriji. U čemu se to ogleda?
- Tako je. Propisane su brojne obaveze koje je potrebno finansirati u cilju smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, ali i za preduzimanje hitnih i preventivnih mera. Obaveze su za sve iste bez obzira na veličinu i ekonomsku moć. Danas na lokalu postoji velika neujednačenost u smislu otpornosti na katastrofe. Pored materijalnih kapaciteta, veoma su bitni i kadrovi koji su zaposleni na lokalu, a koji se bave civilnom zaštitom i smanjenjem rizika od katastrofa.
Svaka lokalna samouprava nadležna je na svojoj teritoriji za izradu procene rizika. Šta on treba da sadrži?
- Procena rizika sadrži analizu rizika koja podrazumeva odnos verovatnoće rizika i posledica koje određeni rizici imaju na štićene vrednosti. Izrađena procena rizika od katastrofa preduslov je za izradu Plana zaštite i spasavanja, koji predstavlja glavnu smernicu lokalnim samoupravama na poslovima prevencije i reagovanja u slučaju vanrednih situacija. Tu nema improvizacije.
Region u kome se Ub nalazi smatra se multihazardnim regionom, s obzirom na pretnju od poplava, bujica, klizišta, zemljotresa.
- Opština Ub ima izrađenu procene rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja, na koji je dobijena saglasnost nadležnog, Odeljenja za vanredne situacije u Valjevu da su izrađeni kavalitetno u skladu sa važećom metodologijom. U proceni su prepoznate opasnosti: zemljotresi, odroni, klizišta, erozije, poplave, ekstremne vremenske pojave i nedostatak vode za piće koje mogu imati uticaj na štićene vrednosti.
Da li je prevencija uopšte moguća kada je reč o elementarnim nepogodama?
- Svako ulaganje u preventivu rizika nešto je što daje dugoročne rezultate. Svako infrastrukturno uređenje teritorije stvara bezbedniju i otporniju okolinu na štetne uticaje katastrofa. Iskustva iz poplava 2014. pokazala su nam da je ulaganje od skoro osam miliona evra sa lokalnog i nacionalnog nivoa u prevenciju poplava na teritoriji opštine Ub od 2008. do 2011. godine dalo rezultate u odnosu na nama nizvodno susednu Gradsku opštinu Obrenovac. Štete i gubici su neuporedivo manji u Ubu. Analiza je pokazala da se šteta povećala u odnosu 1:14, tamo gde se nije dovoljno ulagalo u preventivu. Prihvatanjem principa da se izgradi bolje nego što je bilo ranije bitno stvorilo otporniju sredinu na uticaj katastrofa.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“. U okviru ove inicijative će 13. i 14. oktobra 2022. godine u hotelu „Mona plaza“ u Beogradu biti održana međunarodna konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“.
Jelena Vukić
