SVET BEZ SIROMAŠTVA: Socijalnim preduzetništvom protiv nemaštine

Borba Jedan od načina za suzbijanje siromaštva je osnivanje socijalnih preduzeća koja svoju zaradu koriste za pomaganje i zapošljavanje ranjivih društvenih grupa

Četvrtina siromašnih

U 2016. godini, malo manje od 10 procenata svetskih radnika živelo je sa svojim porodicama s manje od 1,90 dolara po osobi dnevno, a 2000. godine je taj procenat bio 28 odsto. U najmanje razvijenim zemljama, skoro 38 procenata radnika u 2016. godini živelo je ispod granice siromaštva.

Kad govorimo o Srbiji, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2017. godine, stopa siromaštva bila je 25,5 odsto. To znači da je čak četvrtina naših građana siromašna.

Prepoznajući ovaj problem, Ujedinjene nacije (UN) siromaštvo su uvrstile u cilj (SDG) 1 Agende za održivi razvoj 2030, kojom su se obavezale da će do kraja 2030. godine siromaštvo biti iskorenjeno svuda i za sve ljude.

Jedan od načina suzbijanja siromaštva, kako u svetu tako i u Srbiji, jeste osnivanje socijalnih preduzeća. Socijalno preduzetništvo, kao koncept, razvija se poslednjih četrdesetak godina i u razvijenim zemljama čini i do 10 odsto BDP, uz činjenicu da je na prostoru EU u ovoj oblasti zaposleno skoro 15 miliona ljudi.

Socijalno preduzeće je biznis koji posluje sa idejom da kroz zaradu koju ostvari prodajom proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju. To znači da zarađena sredstva ne služe uvećanju imovine pojedinca već se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine ili kulturne aktivnosti u zajednici. Ideja je da korisnici socijalnih preduzeća budu podeljeni u tri kategorije - lica koja se teže zapošljavaju (osobe sa invaliditetom), posebno ranjivi (starija populacija, manjine, žrtve nasilja, trgovine ljudima...) i radno sposobni korisnici socijalne pomoći.

Ekonomski potencijal

Kolevka socijalnog preduzetništva je Italija, sa ujedno najvećim brojem takvih kompanija. Prva socijalna preduzeća u Italiji osnovana su 1991. godine i većinom su to bile zadruge.

Ako uzmemo u obzir da se u razvijenim zemljama godišnji promet u socijalnom preduzetništvu iskazuje u milionima evra, jasno je da ovde leži veoma značajan ekonomski potencijal za razvoj privrede jednog društva.

Iz Fondacije Centar za demokratiju kažu za Kurir da javnost u Srbiji i dalje nije dovoljno upoznata s modelom socijalnog preduzetništva ni s tim koliko koristi ovakve kompanije mogu da donesu.

- U Srbiji socijalno preduzetništvo učestvuje u BDP sa samo 0,2% i upošljava oko 10.000 ljudi. Socijalna preduzeća uglavnom posluju u oblastima edukacije i obuke, turizma i ugostiteljstva, ali ih je sve više i u poljoprivredi. Međutim, iako socijalno preduzetništvo u Srbiji još nije tako razvijeno, ima dosta primera dobre prakse - kažu iz Centra za demokratiju.

Zakonske regulative

U Srbiji nisu razvijeni pravni i metodološki okviri za socijalnu ekonomiju. Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u martu ove godine najavljeno je da će se zakon o socijalnom preduzetništvu naći u skupštinskoj proceduri do kraja 2018. godine.

- Socijalna preduzeća posluju bez ikakvih državnih pomoći, olakšica, subvencija, kao i bez postojanja zakona o socijalnom preduzetništvu. Pored zakona o socijalnom preduzetništvu, potrebno je prilagoditi poreske zakone, obezbediti politike koje stimulišu razvoj ovog sektora i mere na osnovu kojih socijalni preduzetnici mogu započeti ili razviti svoje poslovanje. Socijalna preduzeća su se u Evropi pokazala dobrim za rešavanje niza društvenih problema, stoga je neophodno da ih država podrži i obezbedi im adekvatno poslovanje - kažu iz Centra za demokratiju i dodaju da u Srbiji postoji oko 1.200 preduzeća koja posluju kao socijalna preduzeća, međutim, ako se izuzmu poljoprivredne zadruge, procenjuje se da u našoj zemlji posluje više od 400 zdravih i održivih socijalnih preduzeća.

Od tog broja, dodaju oni, oko 3/4 su udruženja građana i fondacije, dok ostale pravne forme obuhvataju preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i radnu integraciju osoba sa invaliditetom, privredna društva (društva sa ograničenom odgovornošću i preduzetnici), zadruge i zadužbine.

Aleksandar Stevanović, ekonomista, kaže za Kurir da socijalno preduzetništvo predstavlja vid aktivnijeg smanjenja siromaštva.

- Socijalno preduzetništvo je odlično i za stanovništvo koje je tradicionalno na marginama društva. Bilo bi dobro da se što pre donese zakon koji bi štitio socijalne preduzetnike jer je ova vrsta poslovanja potpuno kompatibilna s našim putem ka Evropskoj uniji - kaže Stevanović.

Kurir / Dijana Glogonjac

Foto: Shutterstock, Dado Đilas, Promo, Ikea