CILJ BROJ 3 AGENDE UJEDINJENIH NACIJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ DO 2030: Odgovorno konzumiranje alkohola

Rizik Alkoholizam je veliki problem, ali je zloupotreba alkohola još veći

Faktor rizika

- Niskorizično (odgovorno) pijenje alkohola je društveno prihvatljiv stil pijenja s definisanom količinom do dva standardna pića (SP) u jednoj situaciji za muškarce i do jednog SP za žene, uz minimalno dva dana apstinencije tokom nedelje. Standardno piće je: jedna flaša piva (330 ml sa 5% alkohola), čaša vina (140 ml sa 12% alkohola) i čašica žestokog pića (40 ml sa 40% alkohola) - kaže za Kurir prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Na globalnom nivou, alkohol je peti vodeći faktor rizika prerane smrti i invaliditeta; a među ljudima između 15 i 49 godina starosti predstavlja faktor rizika broj jedan.

Alkoholizam je veliki problem, ali je zloupotreba alkohola još veći. Alkohol je okidač za agresivno ponašanje, rizične postupke i radnje opasne po život. Alkohol je najraširenija socijalno-medicinska bolest koja ubija 3,3 miliona ljudi svake godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. To znači da na svakih 10 sekundi jedno ljudsko biće umre od posledica konzumiranja alkohola, što predstavlja 5,9% svih smrti na svetu.

Posledice nastale neodgovornim konzumiranjem alkohola Evropsku uniju godišnje koštaju 150 milijardi evra. Troškovi u vezi s alkoholom odnose se na odsustva s posla, gubitak posla, povrede, smrtnosti, lečenje alkoholičara i saobraćajne nesreće. Prema nekim procenama, u Srbiji se ti troškovi kreću između 300 i 500 miliona evra.

Vožnja i alkohol

Vožnja pod uticajem alkohola je glavni faktor rizika za povrede u drumskom saobraćaju i jedan od vodećih uzroka smrtnosti među mladima na globalnom nivou.

Vožnja i učestvovanje u saobraćaju pod uticajem alkohola generalno predstavljaju značajan javno-zdravstveni problem koji pogađa ne samo konzumenta već i nedužne osobe kao što su suvozači i pešaci. Isto tako, pešaci pod dejstvom alkohola ne predstavljaju manju opasnost od vozača.

Alkohol znatno utiče na rasuđivanje i vid osobe koja ga konzumira, te na motorne funkcije - koordinaciju pokreta i brzinu refleksa koji se pod dejstvom alkohola mogu usporiti i do 30%.

U 2013. godini oko 1,25 miliona ljudi umrlo je od povreda u saobraćaju, vodećeg uzroka smrti kod muškaraca između 15 i 29 godina života. Smrtni slučajevi na putevima porasli su za oko 13 procenata širom sveta od 2000. godine.

U EU, jedan od četiri smrtna slučaja na putu vezan je za alkohol u grupi muškaraca od 15 do 29 godina. U 2010. gotovo 31.000 Evropljana ubijeno je na putevima, od čega je 25% smrtnih slučajeva bilo povezano s alkoholom.

Deo srpske tradicije

U Srbiji je alkohol neraskidiv deo tradicije i kulture, stoga ne iznenađuje podatak koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije da je 72 odsto odraslog stanovništva u Srbiji konzumiralo alkohol, da 13 odsto alkohol pije rizično, šest do sedam odsto pije problematično ili štetno, dok se tri do pet odsto punoletnog stanovništva može smatrati alkoholičarima. Najveći procenat ljudi koji piju alkohol u Srbiji ima između 20 i 34 godine, a procenjuje se da kod nas oko 300.000 ljudi zloupotrebljava alkohol.

Čak polovina stanovništva (muškarci i žene podjednako) redovno konzumira alkohol, dok svaki treći stanovnik konzumira alkohol više puta nedeljno. Preko 85 odsto mladih u Srbiji konzumira alkohol, većina ima prvi kontakt s alkoholom između 10. i 14. godine. U Srbiji alkohol predstavlja uzrok smrtnosti broj jedan kod mladih između 15 i 30 godina.

Prema rečima prim. dr Mladenovića, Srbija je sa potrošnjom od 12,6 litara čistog alkohola na 12. mestu u Evropi, međutim, u odnosu na prethodni presek (pre pet godina) prisutan je porast potrošnje od 1,5 litara po glavi stanovnika.

Ljudske žrtve

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za Kurir navode da se u 2017. dogodilo 4.050 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali vozači pod dejstvom alkohola, što je 11% od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda. U istom periodu poginulo je 106 osoba u saobraćajnim nezgodama u kojima su učestvovali vozači pod dejstvom alkohola, što je 18% od ukupnog broja poginulih u saobraćaju.

Važno je naglasiti da je apsolutno svaka povreda i smrt koja je uzrokovana vožnjom pod dejstvom alkohola preventabilna. Postoji mnogo dokaza da se postavljanjem niskih granica maksimalno dozvoljenim količinama alkohola u krvi kod učesnika u saobraćaju, kao i visokim kaznama, efikasno smanjuje broj nesreća i žrtava. U tom cilju u aprilu je stupio na snagu izmenjen i dopunjen Zakon o bezbednosti saobraćaja Srbije, kojim je maksimalna količina alkohola u krvi vozača smanjena sa 0,3 na 0,2 promila. Takođe, projekti koji se sprovode u cilju podizanja svesti stanovništva o štetnom dejstvu alkohola i edukativne kampanje o odgovornom konzumiranju alkohola putem medija znatno doprinose smanjenju broja nesreća uzrokovanih alkoholom.

Marina Radenković