ŠTEDNJA VODE Ulaganje u budućnost

HITNO Postizanje privrednog rasta i održivog razvoja nalaže hitno smanjenje našeg uticaja na životnu sredinu, koja će se postići promenom načina na koji proizvodimo i trošimo proizvode i resurse

Alarmantni podaci

Nestašica vode pogađa više od 40% ljudi u svetu, što je alarmantan podatak. Procenjuje se da će ovaj procenat rasti sa porastom globalne temperature kao posledice klimatskih promena, ali i sa porastom svetske populacije. Iako voda pokriva oko 71 odsto površine naše planete, samo dva i po procenata svih vodnih resursa spada u slatku pijaću vodu, od čega je dve trećine zamrznuto u ledu, što znači da čovečanstvo raspolaže sa manje samo 1% pijaće vode, koju čine tečna površinska i podzemna voda.

UN predviđa da će do 2050. godine najmanje svaka četvrta osoba biti pogođena stalnom nestašicom vode. Iako 2,1 milijarda ljudi od 1990. do danas ima bolje vodosnabdevanje i sanitarne uslove, osnovni problem koji pogađa sve kontinente jesu sve manje količine ispravne vode za piće. Prepoznajući ovaj problem, UN su u Cilj broj 12 Agende održivog razvoja 2030. svrstale odgovornu potrošnju i proizvodnju, a potcilj 12.2 odnosi se na održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa. Za dostizanje ciljeva održivog razvoja neophodna je zajednička akcija vlada, civilnog i akademskog sektora, kompanija i pojedinaca.

Ratovi za vodu

Geografska raspodela vode je neravnomerna. U posebno teškom položaju je arapski svet - na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde živi pet odsto stanovništva planete, raspoloživo je samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode. Procene su da će Saudijska Arabija u narednih 20 godina potpuno ostati bez slatke vode. Iako je već u upotrebi tehnologija desalinizacije vode, ona je i dalje veoma skupa zbog velikog utroška energije i pogodna je samo za zemlje koje se nalaze u neposrednoj blizini mora.

Drastična nestašica pijaće vode dovela bi do pravih humanitarnih katastrofa, porasta broja ekoloških izbeglica i ratova koji će se u budućnosti voditi za izvorišta vode. Od 2010. godine vođeno je preko 40 sukoba koji su bili u vezi sa nestašicom vode. Podsetimo, prošle nedelje u Iranu, koji je pogođen sušom i nestašicom vode, izbio je sukob demonstranata i policije zbog slane i blatnjave vode koja teče iz česmi stanovništva.

Loše prognoze

Izveštaj Evropske agnecije za zaštitu prirode pokazuje da je samo 40 % evrospkih površinskih voda zdravo.

U Srbiji, iako raspolaže sa preko 400 izvorišta pijaće vode, usled klimatskih promena i povećanja globalne temperature, za 50 do 100 godina moglo bi da dođe do nestašice pijaće vode, a posebno će biti ugroženi južni delovi zemlje. U proteklih 20 godina protok vode kroz Srbiju je opao za 20 procenata, a njen kvalitet se pogoršao, na šta su ukazale analize Agencije za zaštitu životne sredine. Građani u Srbiji najčešće ukazuju na problem nepristupačnosti pijaćoj vodi. Takođe se već trećina izvorišta vode koristi za plasman na tržište. Zato su štednja i racionalna potrošnja vode neophodni.

Iz 3.500 divljih deponija, kao i poljskih toaleta (45% stanovništva nema pristup sistemu javne kanalizacije), izlivaju se opasne materije preko zemljišta u vodotokove i izvorišta vode. Takođe, sve otpadne vode se iz kanalizacija izlivaju u vodotokove bez ikakvog prethodnog prečišćavanja (samo se 8% prečišćava).

Nedovoljno investiranje

S druge strane, državne investicije u vodnu infrastrukturu su nedovoljne. Zbog manjka infrastrukture potrebne investicije u sektor voda ubedljivo su najveće u odnosu na sve druge oblasti u procesu pristupanja EU. Ulaganje u sektor voda je krucijalno za zdravlje građana, kao i za očuvanje životne sredine. Srbija je trenutno jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi, a voda za piće je znatno lošijeg kvaliteta od zemalja centralne i istočne Evrope, navodi se u poslednjoj studiji Fiskalnog saveta, koji ukazuje na urgentnost državnih mera u ovoj oblasti. Studija navodi da samo oko sedam procenata vodotokova u Srbiji svrstava se u kategoriju „dobar“, a ništa u kategoriju „odličan“.

Studija takođe navodi da su glavni problemi, pored lošeg kvaliteta vode, nedovoljan pristup centralnim javnim vodovodima, kao i veliki gubici vode na prenosnoj mreži. Naime, više od trećine vode se izgubi na mreži na putu od vodovoda do korisnika, uglavnom zbog starih cevi.

Veliki gubici

Iz Ministarstva zaštite životne sredine navode da se gubici u najvećem broju vodovoda kreću od 30 do 50 odsto, te da je štednja, odnosno racionalna eksploatacija i potrošnja vode, preduslov održivog upravljanja vodama.

- Srbija mora racionalno da koristi vodne resurse, posebno zbog rasta potrošnje, koji se očekuje zbog klimatskih promena. Održivo upravljanje vodama podrazumeva i kontrolisano zahvatanje površinskih i podzemnih voda, racionalnu potrošnju i održavanje kvaliteta vode. Iskorišćene vode se posle tretmana moraju vratiti u životnu sredinu, po mogućstvu i u podzemlje ukoliko su zahvaćene podzemne vode, npr. voda za rad toplotnih pumpi - kažu iz ministarstva i dodaju da je borba za vodu, borba i za zdravu životnu sredinu.

- Tri osnovna elementa životne sredine su: voda, vazduh i zemljište, koji su u interakciji i nema odgovarajuće životne sredine bez vode odgovarajućeg kvaliteta. Zbog toga je obezbeđivanje dovoljne količine vode borba za budućnost - dodaju iz ministarstva.

Neracionalna potrošnja

U Srbiji se voda troši neracionalno, između ostalog, zbog toga što je njena cena niska, pa se pijaćom vodom zalivaju bašte, peru ulice i automobili, a otpadne vode se ne tretiraju, nego se direktno ispuštaju u reke. Više od jedne milijarde stanovnika na planeti nema pristup minimalnoj količini vode od 20 do 50 litara, koliko je zapravo potrebno da bi se osigurala minimalna potreba za pićem, kuvanjem i čišćenjem. Međutim, u srpskom prosečnom domaćinstvu dnevno se potroši 50 litara vode samo iz vodokotlića.

Štednja vode je izuzetno važna kako bismo sačuvali ovo dobro. Svako od nas, svakoga dana u svakoj prilici može dati svoj doprinos u očuvanju vode. Sam podatak da se ukupna godišnja potrošnja vode u svetu svake godine poveća za oko 6% dovoljan nam je pokazatelj da moramo štedeti vodu. Od izuzetne važnosti je racionalno korišćenje vodnih resursa, kao zaštita od različitih izvora zagađenja voda i vodotokova.

Postizanje privrednog rasta i održivog razvoja nalaže hitno smanjenje našeg uticaja na životnu sredinu, koja će se postići promenom načina na koji proizvodimo i trošimo proizvode i resurse.

D. GLOGONJAC/ J. PRONIĆ/ M.RADENKOVIĆ