DVORCI KAO IZ BAJKE NA SAMO NEKOLIKO SATI OD SRBIJE! Zaboravljene tvrđave pretvorene u prave turističke hitove: Od proslava do koncerata i tradicionalnih igrara
Dva drevna zamka u hrvatskoj Istriobnovljena su i uređena kako bi im se udahnuo novi život. Tako stari kameni zidovi danas ne samo da otkrivaju deliće prošlosti, već i otvaraju nova radna mesta i podstiču lokalne ekonomije, i to zahvaljujući projektu Evropske unije.
Zamak Morosini-Grimani nalazi se u srcu malog mesta Svetvinčenat. To je jedan od glavnih i najbolje očuvanih renesansnih zamkova u Istri. Nakon što je dugo bio napušten, danas ga godišnje poseti oko 45.000 turista, a u sezoni zapošljava 12 radnika.
Potpuno obnovljena arhitektura zamka postala je prostor za brojne aktivnosti za decu i odrasle, od "escape room" igara i venčanja, do degustacija, tim bildinga, koncerata i srednjovekovnih večeri. U njegovom dvorištu često se održavaju i lokalne pijace i tradicionalne igre.
Organizatori ističu da se svaka aktivnost pažljivo bira, vodeći računa o održivosti.
- Zamak je bio ovde i pre nas, i na nama je da se postaramo da ostane i posle nas. To je poruka koju prenosimo svim gostima, da se zabave i uživaju, ali da poštuju svaki kamen - objašnjava Matija Ljuba, menadžer kreativnog razvoja zamka.
Morosini-Grimani jedan je od dva zamka uključena u evropski projekat čiji je cilj da drevnim utvrđenjima Istre udahne novi život, da postanu prozori u prošlost, ali i pokretači zapošljavanja i lokalnog razvoja.
Zamak iz 10. veka
Drugi zamak, mnogo izolovaniji, je tvrđava Petrapilosa, koja potiče iz 10. veka i nalazi se u blizini gradića Buzeta.
Njeni obnovljeni zidovi danas su domaćini potragama za blagom za decu, pesničkim festivalima, radionicama meditacije i džez i rok koncertima. Ipak, njen položaj otežava organizaciju događaja, kaže Matija Nezić, kulturni i umetnički koordinator tvrđave.
- Možda je u prošlosti ta izolovanost bila prednost, kao strateška odbrambena pozicija. Danas, međutim, to je vrlo nepristupačan teren. Nemamo dovoljno dobre puteve za dolazak većih turističkih grupa autobusima, i to postaje pravi problem. Radimo na poboljšanju situacije - objašnjava Nezić.
Bez obzira na prepreke i rešenja, budućnost ovih zamkova zavisi od njihove sposobnosti da se stalno iznova osmišljavaju kao uporišta održivog kulturnog turizma, smatra arheolog uključen u njihov razvoj i obnovu.
- Kada obnovimo postojeće strukture, ali ih ne koristimo, ubrzo se javljaju novi problemi, jer se zidovi ponovo urušavaju, a onda je teško pronaći sredstva za novu obnovu - kaže arheolog Josip Višnjić, koji je proučavao istoriju Petrapilose i radio na njenoj restauraciji.
- Kada imate prostor u ovakvom stanju kao ovde, u Petrapilosi, on zaista privlači ljude - dodaje Višnjić, docent arheologije na Univerzitetu Juraj Dobrila u Puli.
Kurir.rs/Euronews, EUpravo zato
