ŠTA DONOSE SMANJENE REFERENTNE KAMATNE STOPE DUŽNICIMA: Niže rate možda ponovo od 10. oktobra, evo za koga ovo važi

Odluka Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da za 0,25 procenata smanji referentnu kamatnu stopu dobra je za sve korisnike dinarskih kredita, kako za građane, tako i za kompanije, smatraju finansijski analitičari. Izvršni odbor NBS odlučio je juče da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice na 4,5 procenata, kao i za kreditne olakšice, i to na sedam odsto. Dobro i za privreduZoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da je smanjenje referentne kamatne stope za 25 procentnih poena dobro za sve i za građane i za privedu.

- Pitanje je samo da li će NBS održati referentnu kamatnu stopu na istom nivou ili je smanjiti. Prošli put su pauzirali, a sada su je smanjili. Procenili su da ima prostora zbog inflacije i da je prolazno vreme dobro. To je dobro za ekonomiju generalno, ali i za sve korisnike kredita, i za građane i za kompanije, naravno kada je reč o dinarskim kreditima - kaže Grubišić.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže da sve važi i za nove i stare klijente, što znači da su svi dužnici do Nove godine zbog važećeg moratorijuma pokriveni kamatom od 4,8 odsto.

- Mislim da bi centralna banka trebalo hrabrije da snižava referentnu kamatnu stopu za 0,5 ili 0,75 odsto kako bi građani što pre osetili stvarno smanjenje. Dok se god euribor ne vrati u granice normale, odnosno ima vrednost do dva odsto, krediti u našim bankama će imati kamatu veću od pet procenata. To će se dogoditi već od Nove godine, kada prestane da važi pomenuti moratorijum - kaže Vasić.

Prilika za novo smanjenje referentne kamatne stope, a samim tim i mesečne rate, već je 10. oktobar, za kada je zakazana naredna sednica Izvršnog odbora NBS. Potraživanje banaka Narodna banka Srbije objavila je i nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim predlaže mehanizam ograničavanja visine kamatnih stopa, kao i uvođenje nove, niže zakonske zatezne kamatne stope, koja bi iznosila 12 odsto na obaveze u dinarima, odnosno od 10,25 odsto na obaveze sa valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14 odsto, odnosno 12,25 odsto.

I sama NBS skreće pažnju da se u nacrtu izmena ne bavi samo ograničenjem kamatnih stopa već i regulisanjem procene kreditne sposobnosti korisnika, radi sprečavanja njegove prezaduženosti, kao i digitalizacijom, u smislu jasnog propisivanja načina i uslova pod kojim se sklapaju ugovori o finansijskim uslugama.

Pa tako, u slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezna da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da proda nekretninu po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.