Grčka ostrva, poznata po svojim idiličnim gradovima, krševitim pejzažima i sunčanim plažama, nalaze se u teškoj krizi.
Mnogima je alarmantno ponestalo vode - problem će se pogoršati kako turistička sezona bude u punom toku i vruće suvo vreme se nastavi.
Nekoliko ostrva, uključujući Leros, Sifnos i delove Krita i Kefalonije, proglasilo je vanredno stanje zbog nestašice vode, pošto su godine veoma niske količine padavina i nenormalno tople zime uzele danak na rezervoarima i podzemnim izvorima vode.
Vlasti se bore da pronađu rešenja, uključujući pretvaranje morske vode u vodu za piće, dok na ostrva dolaze milioni turista a njihov broj će se povećavati u narednim nedeljama.
Na Naksosu, planinskom ostrvu u Egejskom moru, oivičenom dugim peščanim plažama, rezervoari su se dramatično smanjili, otkrivajući isušena korita jezera. Dva ostrvska rezervoara sa kišnim napajanjem sada zajedno drže oko 200.000 kubnih metara vode, samo trećinu onoga što su imali prošle godine.
- Situacija je svakako loša - kazao je gradonačelnik Naksosa Dimitris Lianos.
- Klimatske promene su krive za nestašicu vode koju doživljavamo - rekao je. Ali turizam pogoršava problem povećanjem potražnje, dodao je on.
Naksos za sada može da zadovolji svoje potrebe za vodom, rekao je Lianos, ali je zabrinut zbog toga što će doći, jer se očekuje da će hiljade turista doći na ostrvo tokom ostatka leta.
Nedostatak vode je problem u mnogim delovima Grčke, zahvaljujući rastućoj potražnji, nedostatku održive politike vode i klimatskim promenama, ali ostrva su najranjivija, rekao je Nikitas Milopulos, profesor specijalizovan za upravljanje vodama na Univerzitetu u Tesaliji.
- Oni kombinuju nedostatak vodnih resursa - plitke vodonosne slojeve, retke reke ili brane — sa ogromnim porastom potražnje za vodom tokom leta - rekao je on za CNN.
Ekstremno vreme izazvano klimatskim promenama dodaje dodatni stres. Prošla zima je bila najtoplija u zemlji od početka evidencije 1960. godine, skoro svakog meseca ove godine padalo je manje padavina nego inače, a Sredozemno more je bilo na rekordno visokim temperaturama.
Od oktobra, padavine su na nekim ostrvima bile 40 odsto manje nego obično, rekao je Kostas Laguvardos, direktor istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji Atine.
Na Tinosu, ostrvu severno od Naksosa, ispresecanom belim selima na vrhu litica i stotinama crkava, vodosnabdevanje je takođe na prelomnoj tački.
Ostrvo, koje nema rezervoare kao što je Naksos, nekada je pokrivalo svoje potrebe kroz bunare i bušenje kako bi se došlo do podzemnih izvora. Ali ovo postaje sve teže i teže kako voda presuši, rekao je gradonačelnik Tinosa Panagiotis Krontiras.
Poljoprivrednici su takođe teško pogođeni. Oni više ne mogu da zavise od svojih bunara, rekao je Krontiras. Isto važi i za Naksos, poznat po svom krompiru, gde presušeni bunari teraju farmere da traže vodu negde drugde, po većoj ceni.
biznis.kurir.rs/bizportal
NE PROPUSTITE
