TRGOVCI UCENJUJU PEKARE, TRAŽE VEĆE CENE NA FAKTURAMA ILI NEMA PRODAJE: Nećemo se igrati policije, jedino merilo je statistika!

Statistika je pogrešila, najveću zaradu na hlebu i pecivu imaju trgovci, a ne pekari, tvrdi Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, povodom analize Republičkog zavoda za statistiku koja je pokazala da su najveću bruto proizvođačku maržu od 98,8 odsto na prehrambenim proizvodima u 2023. godine imali proizvođači pekarskih proizvoda i testenine.

Pralica ističe da analiza RZS nije tačna, zbog toga što se proizvođačke cene pekarskih proizvoda prikazuju višim nego što realno jesu.

- Najveću maržu na hlebu i pekarskim proizvodima oko 80 odsto imaju trgovine. Oni ucenjuju proizvođače tako što kažu napišite nam na fakturi veću cenu hleba i specijalnih vrsta hleba ili vam nećemo uzeti proizvode. Ucenjuju nas i marketingom, odnosno pozicioniranjem hleba na policama. To se u statistici ne vidi, a ispade sad da proizođači imaju veću zaradu, a suštinski su trgovci. Ali proizvođači hleba i peciva nemaju kud nego da pristanu na te uslove trgovaca jer im u suprotnom ne bi uzimali proizvode - tvrdi Pralica za Kurir.

Prema njegovim rečima takva praksa je prisutna svuda u svetu, ne samo u Srbiji.

- Neke zamlje su propisale lojaliti programe, pa su u nekim segmentima na određenim proizvodima trgovci imali mnogo niže marže. Najveće su na specijalnim vrstama hleba gde prodaja traje 10 dana, a nama plaćaju robu u roku između 60 i 90 dana, pa jedva uspevamo da održimo proizvodni krug. Da ste rekli da su trgovačke marže na hlebu i pekarskim proizvodima 98,8 odsto to bih shvatio, ali ne mogu da prihvatim da su zarade pekara tolike jer smo na osnovnom hlebu Sava koji košta 54 dinara na nuli - objašnjava Pralica.

Pralica tvrdi da proizvođači pekarskih proizvoda zarađuju između 10 i 22 odsto i to na nekim specijalnim vrstama hleba.

- Te specijalne vrste hleba se teško prave i slabije prodaju i kad imate povraćaj dva takva ponište vam zaradu. To je stalna borba - ističe Pralica.

Marko Dragić, savetnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kaže da jedino u šta treba da verujemo jesu dokazi koji su nam dati.

- Najlakše je prebacivati lopticu sa jedne na drugu stranu i tako skidati odgovornost. Treba da sagledamo celu sliku i da jedino verujemo u to što nam je dato kao dokaz. Da li je to tako na relaciji proizvođač trgovac, nećemo se igrati policije. Jedino merilo kao dokaz je ta statistika da proizvođači imaju najveću maržu. Potrošač trpi najveću štetu kao krajni korisnik jer mora da plaća mnogo veće cene od onih koje su realne. Jedina mera koja bi bila pogodna za potročače je da Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ograniči proizvođačke marže - ističe Dragić.

Tijana Maljković, sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije za Kurir kaže da je konkurencija u maloprodaji prehrambenim proizvodima u Srbiji daleko iznad konkurencije u drugim zemljama okruženja.

- Pet vodećih maloprodajnih lanaca na tržištu Srbije ima tržišni udeo manji od 50 procenata, što nije slučaj sa zemljama u okruženju. Takođe, konkurencija u maloprodaji je daleko veća nego u drugim segmentima privrede i kao takva ona je najbolja brana bilo kakvim mogućnostima za nekonkuretno i monopolsko ponašanje bilo kog trgovca. Apsolutno je netačno da trgovci prehrambenom robom na bilo koji način ucenjuju. Kroz različite rabate, promocije i marketing veliki igrači u pekarskoj industriji pokušavaju da ostvare svoju bolju poziciju u odnosu na male proizvođače - tvrdi Miljković.