Za potrebe Ministarstva poljoprivrede u planiranju podrške pčelarskoj proizvodnji, SPOS je 3. novembra 2011. godine izradio analizu proizvodne cene meda u uslovima Srbije u toj godini.
- Sve je obračunato za pčelinjak od 100 LR košnica koji je orijentisan na med, sa korišćenjem jedne pčelinje paše na stacionaru i dve paše na koje se seli, gde pčelar kreće sa poslom sa velikim znanjem (troškovi obuke nisu uračunati), kreće da se samo time bavi, sa njim radi još jedna osoba iz porodice. Penziono plaća samo za sebe. Znači, dobijeno godišnje ulaganje po košnici je bilo prosečno 80,23 EUR te 2011. godine.
Sada su ponovo, shodno trenutnim cenama, izračunati troškovi godišnjih ulaganja u jedno pčelinje društvo na istom takvom pčelinjaku, i dobijeno je da ulaganje iznosi čak 114,81 EUR , što je 43% više nego pre 12 godina - navedeno je na sajtu SPOS-a.
IZNOS DRAMATIČNO VEĆI
- U okviru troškova skoro sve je poskupelo, ali ima i nekoliko stvari koje su ostale potpuno iste, ali i nekoliko njih koje su pojeftinile (recimo troškovi sređivanja prostorija u domaćinstvu radi legalne prodaje meda, jer se SPOS izborio kod nadležnih da se ta sfera maksimalno liberalizuje po uzoru na EU), dok je jedan trošak u potpunosti nestao (pašarina za koju se SPOS izborio kod nadležnih da se ukine).
Naravno, dodaju, ovo je samo jedan od brojnih modela pčelarenja.
- Svako može iskoristiti tabelu po kojoj je računato te da sam za sebe za svoj način pčelarenja izračuna troškove proizvodnje. Ali prosek je svakako takav kako smo i izračunali veoma precizno - tvrde u SPOS-u.
Amortizacija je, zavisno od opreme, računata u rasponu od 10 do 12,5 godina. Ono što se jednom ulaže za ceo pčelarski staž, obračunavano je tj. deljeno na 30 godina, koliki je prosečni produktivni profesionalni pčelarski staž u Srbiji.
Kažu da je prosečni prinos meda po košnici računat na 32 kg, "jer ima godina kad prinosa nema, ima godina kada su zimski gubici mnogo veći i slično, i uvek prosečno jedna trećina društava nije dovoljno razvijena za pašu - do maksimuma, koliko god se pčelar trudio, jer to je čista biologija".
- Od troškova je računato sve na minimumu. Računato je da se košnice sele jednim kamionom, mada 99% pčelara ih seli sa dva kamiona po 50 košnica, pa su troškovi selidbe duplo veći. Seli se tuđim kamionom (iznajmljivanje) - dodaje se.
Nisu uračunati troškovi maloprodaje i marketinga, eventualne krađe koje su sve češće, osiguravanje proizvodnje. Nije uračunat ni rad pčelara, koji će se ostvariti kroz eventualni prihod i biće predstavljen kao neto plata.
- Pošto je ukupni prinos meda po košnici 32 kg, kada se suma ulaganja podeli sa prinosom, cena koštanja kilograma meda na jednom ovakvom pčelinjaku iznosi 3,59 evra, a pre 12 godina iznosio je 2,51 evra. Ako pčelar med proda po prosečnoj ceni od u maloprodaji (1-000 kg) i 3,2 evra u velikoprodaji (2.040 kg, jer pet košnica ugine i ne da prinos, već ga da samo 95 košnica), što je najbolji mogući prosek cene bez obzira na dominantnu vrstu meda, ukupno prikupi sredstava u iznosu od 15.528 evra, a trošak je 11.481, te mu kao zarada ostane 4.047 evra godišnje, ili mesečna neto plata od 337,25. U 2011. godini ta mesečna neto plata iznosila je 140,75evra, ali to povećanje zbog globalnih fluktuacija cene evra, poskupljenja troškova života i inflacije, na žalost realno nije toliko koliko se kroz cifre pokazuje - navedeno je.
Što se tiče maloprodajne cene, ona je trenutno veća nego 2011. godine za 125 odsto (bila je četiri, a sada je devet evra), dok je prosečna velikoprodajna cena bila 2,8, sada je 3,2 evra, odnosno veća za 14,3 odsto.
NE PROPUSTITE
