KO BI SE NADAO OVOLIKOM POSKUPLJENJU: Evo koliko je cena meda skočila poslednjih godina, ali OVI TROŠKOVI su jedino ostali isti

Za potrebe Ministarstva poljoprivrede u planiranju podrške pčelarskoj proizvodnji, SPOS je 3. novembra 2011. godine izradio analizu proizvodne cene meda u uslovima Srbije u toj godini.

Naravno, dodaju, ovo je samo jedan od brojnih modela pčelarenja.

- Svako može iskoristiti tabelu po kojoj je računato te da sam za sebe za svoj način pčelarenja izračuna troškove proizvodnje. Ali prosek je svakako takav kako smo i izračunali veoma precizno - tvrde u SPOS-u.

Amortizacija je, zavisno od opreme, računata u rasponu od 10 do 12,5 godina. Ono što se jednom ulaže za ceo pčelarski staž, obračunavano je tj. deljeno na 30 godina, koliki je prosečni produktivni profesionalni pčelarski staž u Srbiji.

Kažu da je prosečni prinos meda po košnici računat na 32 kg, "jer ima godina kad prinosa nema, ima godina kada su zimski gubici mnogo veći i slično, i uvek prosečno jedna trećina društava nije dovoljno razvijena za pašu - do maksimuma, koliko god se pčelar trudio, jer to je čista biologija".

- Od troškova je računato sve na minimumu. Računato je da se košnice sele jednim kamionom, mada 99% pčelara ih seli sa dva kamiona po 50 košnica, pa su troškovi selidbe duplo veći. Seli se tuđim kamionom (iznajmljivanje) - dodaje se.

Nisu uračunati troškovi maloprodaje i marketinga, eventualne krađe koje su sve češće, osiguravanje proizvodnje. Nije uračunat ni rad pčelara, koji će se ostvariti kroz eventualni prihod i biće predstavljen kao neto plata.

- Pošto je ukupni prinos meda po košnici 32 kg, kada se suma ulaganja podeli sa prinosom, cena koštanja kilograma meda na jednom ovakvom pčelinjaku iznosi 3,59 evra, a pre 12 godina iznosio je 2,51 evra. Ako pčelar med proda po prosečnoj ceni od u maloprodaji (1-000 kg) i 3,2 evra u velikoprodaji (2.040 kg, jer pet košnica ugine i ne da prinos, već ga da samo 95 košnica), što je najbolji mogući prosek cene bez obzira na dominantnu vrstu meda, ukupno prikupi sredstava u iznosu od 15.528 evra, a trošak je 11.481, te mu kao zarada ostane 4.047 evra godišnje, ili mesečna neto plata od 337,25. U 2011. godini ta mesečna neto plata iznosila je 140,75evra, ali to povećanje zbog globalnih fluktuacija cene evra, poskupljenja troškova života i inflacije, na žalost realno nije toliko koliko se kroz cifre pokazuje - navedeno je.

Što se tiče maloprodajne cene, ona je trenutno veća nego 2011. godine za 125 odsto (bila je četiri, a sada je devet evra), dok je prosečna velikoprodajna cena bila 2,8, sada je 3,2 evra, odnosno veća za 14,3 odsto.

(Kurir.rs/eKapija/SPOS)