Najvišu prosečnu mesečnu platu u 2023. imali su “cloud” inženjeri, u visini od 3.121 evra, zatim piloti, 2.760 evra, a onda i IT arhitekti 2.397 evra, dok su najmanje plaćeni radnici bili krojači, šivači i spremačice, što je analiza portala MojPosao.
Prema podacima servisa MojaPlata, u 2023. godini prosečna mesečna neto plata, sa svim uključenim dodacima na platu, u Hrvatskoj je iznosila 1.139 evra, što je 14 odsto više nego 2022. godine.
Prosečna plata je bila nešto niža i iznosila je 1.028 evra, što znači da većina radnika ima manju platu od navedenog proseka.
Kada se sagledava raspodela plata po platnim razredima, 34 odsto građana nalazi se u rasponu od 751 do 1.000 evra, a 35 odsto od 1.001 do 1500 evra. Raste i broj radnika čija plata prelazi 2.000 evra, dok se smanjuje broj onih s mesečnim primanjima nižim od 750 evra.
Osim menadžerskih zanimanja, gde su plate u proseku 115 odsto više od prosečne, najplaćenija zanimanja su ona iz područja tehnologije i razvoja, za 59 odsto više od proseka, te informacionih tehnologija, za 36 odsto.
Najmanje prosečne plate u Hrvatskoj imaju radnici u pomoćnim zanimanjima, 37 odsto ispod proseka, tekstilni radnici s 38 odsto, kao i zaposleni u uslužnim delatnostima, čija je plata u proseku 29 odsto ispod prosečne.
Prema zanimanjima, ne uzimajući u obzir hijerarhijske pozicije, kao što je menadžment, najvišu mesečnu platu imaju “cloud” inženjeri, piloti i IT arhitekti.
Najmanje plaćeni radnici u Hrvatskoj su krojači, s prosečnom mesečnom platom od 622 evra, šivači sa 672 evra, kao i spremačice sa 677 evra.
Plate u privatnim firmama u stranom vlasništvu sedam odsto više od proseka
Kako navode s portala MojPosao, plate u privatnim firmama u stranom vlasništvu bile su sedam odsto više od proseka, koje su u proseku iznosile 1.222 evra. S druge strane, primanja zaposlenih u firmi, u pretežno domaćem vlasništvu, bila su četiri osto niža od proseka što je 1.092 evra, prosečne plate u firmama u državnom vlasništvu kretale su se oko 1.088 evra, što je pet odsto ispod proseka, dok je mesečna zarada zaposlenih u javnoj i lokalnoj samoupravi iznosila 1.039 evra, a to je devet odsto ispod proseka.
U odnosu na godinu ranije, plate su najviše rasle u firmama u državnom vlasništvu, odnosno za 16 odsto, dok je u javnoj i lokalnoj samoupravi taj rast iznosio 12 odsto, a u privatnim firmama u stranom vlasništvu 13.
Najniže plate, za čak 19 odsto ispod proseka, bile su u Virovitičko-podravskoj i Vukovarsko-sremskoj županiji.
S druge strane, najviša prosečna plata prošle godine isplaćena je u Zagrebu, a iznosila je 1.256 evra, što je deset odsto iznad proseka.
Ispitanici s bogatim radnim iskustvom i višim stepenom obrazovanja imaju veće plate u odnosu na one s kraćim stažom i nižim obrazovanjem. Tako su radnici sa završenim postdiplomskim studijama ili nekom poslovnom školom imali u proseku za 52 odsto višu platu od prosečne.
Osobe s visokom stručnom spremom u proseku imaju 15 odsto višu platu od prosečne, što je 1.315 evra, a 35 odsto višu od radnika sa srednjom stručnom spremom, koji u proseku imaju 975 evra.
Plate najviše rasle zaposlenima s najnižim primanjima
U odnosu na 2022. godinu plata je najviše rasla zaposlenima s najnižim primanjima, pa je tako onima sa završenom osnovnom školom narasla za 19 odsto, onima sa završenom srednjom školom za 15 odsto, dok je najmanje rasla onima sa najvišim primanjima i završenim postdiplomskim, što je svega šest odsto.
Istraživanje je pokazalo i kako radnici bez iskustva, koji se nalaze na početku karijere, zarađuju najmanje, oko 935 evra, što je 18 odsto manje od proseka, dok oni s godinom do dve iskustva imaju platu od 1.024 evra, što iznosi deset odsto ispod proseka.
Do prosečne hrvatske plate dolazi se s tri do pet godina radnog iskustva, nakon čega kreću natprosečne zarade. Tako, prosečna plata onih koji iza sebe imaju deset godina radnog staža iznosi 1.257 evra, što je deset odsto iznad proseka.
Na bazi Evrope, plate radnika su najviše rasle u najsiromašnijim zemljama. Tako, dok su na jugu rasle oko 13 odsto, u Nemačkoj je, recimo, prosečna plata pala u odnosu na prošlu godinu. Austrija i Češka beleže lagani rast, a Irska stagnaciju.
kurir.rs/Poslovni.hr/Hina
NE PROPUSTITE
