Kako da uštedite 6.000 evra za godinu dana: Potrebno je da svakog meseca uradite jednu stvar
- Za uštedu od 6.000 evra za godinu dana, uz platu od 2.000 evra, potrebno je svakog meseca odvajati 500 evra, što znači stopu štednje od 25 odsto
- Kao prvi cilj preporučuje se finansijska rezerva u visini tri mesečne neto plate, a zatim štednja za penziju, nekretninu ili druge veće planove
- Štednju je lakše povećati praćenjem troškova, postavljanjem mesečnih limita i automatskim prebacivanjem novca na poseban račun
Jedan od pokazatelja koji pomaže u praćenju toga koliko uspešno upravljamo svojim novcem jeste stopa štednje, odnosno udeo raspoloživog dohotka koji ne trošimo, već ostavljamo sa strane. Stopa štednje može se računati za pojedinca, domaćinstvo ili čitavu privredu. Prema podacima za prvo polugodište 2025. godine, prosečna stopa štednje privatnih domaćinstava u Nemačkoj iznosila je 10,3 odsto.
Više se štedi u kriznim vremenima
Tokom pandemije 2020. porasla je na rekordnih 16,4 odsto, što je bio najviši nivo zabeležen od ujedinjenja Nemačke. Takav rast nije neuobičajen u kriznim periodima, jer ljudi zbog neizvesnosti češće odvajaju novac za buduće potrebe.
Stopa štednje se izračunava tako što se iznos koji smo uštedeli podeli sa raspoloživim neto dohotkom, a dobijeni rezultat pomnoži sa 100. Na primer, osoba koja mesečno prima 2.000 evra neto plate i od toga uspe da uštedi 300 evra ima stopu štednje od 15 odsto. Drugim rečima, sa strane ostavlja 15 odsto svojih mesečnih primanja, dok ostatak troši na životne potrebe i druge izdatke.
Jedan od prvih ciljeva trebalo bi da bude stvaranje finansijske rezerve za nepredviđene situacije, poput kvara na automobilu, iznenadnih troškova u domaćinstvu ili gubitka posla. Kao orijentir se često preporučuje iznos koji odgovara visini tri mesečne neto plate, iako potrebna rezerva zavisi od ličnih okolnosti, stabilnosti prihoda i redovnih troškova.
Ako neko mesečno zarađuje 2.000 evra i želi da uštedi 6.000 evra za godinu dana, morao bi svakog meseca da odvaja po 500 evra. To znači da bi njegova stopa štednje iznosila 25 odsto. Nakon što stvori dovoljnu rezervu za hitne slučajeve, može početi da planira dugoročnu štednju za penziju, kupovinu nekretnine ili druge veće ciljeve.
Pritom je važno razmišljati i o tome gde čuvamo ušteđeni novac. Gotovina i novac na tekućim računima dostupnim za svakodnevna plaćanja praktični su za pokrivanje nepredviđenih troškova, ali ako ne donose kamatu ili ona ne prati inflaciju, njihova kupovna moć vremenom može opadati.
Dugoročni ciljevi
Zbog toga pojedini štediši deo novca namenjenog dugoročnim ciljevima ulažu u finansijske instrumente, na primer u fondove kojima se trguje na berzi, poznate kao ETF-ovi. Oni mogu da prate određeni berzanski indeks i omoguće ulaganje u veliki broj hartija od vrednosti. Ipak, njihova vrednost može da raste i pada, pa nisu zamena za rezervu koja mora biti dostupna u svakom trenutku. Pre ulaganja važno je uzeti u obzir rizik, troškove i vremenski horizont.
Koliki deo plate bi zapravo trebalo štedeti? Često se kao početni cilj navodi najmanje 10 odsto mesečnih primanja, ali to nije univerzalno pravilo. Mogućnosti štednje zavise od visine prihoda, troškova stanovanja, broja članova domaćinstva i drugih finansijskih obaveza. Nekome će i pet odsto biti dobar početak, dok će osoba sa većim prihodima moći da odvaja znatno više. Važan je i sam cilj zbog kog štedimo. Na primer, osobi koja zarađuje 1.000 evra neto i svakog meseca odvaja 100 evra za putovanje vredno 2.000 evra biće potrebno 20 meseci da prikupi potreban iznos. Ako mesečno zarađuje 2.000 evra i odvaja 200 evra, do istog cilja stići će za deset meseci.
Postoji nekoliko načina na koje se stopa štednje može povećati, čak i onda kada su primanja ograničena. Prvi korak je praćenje troškova. Zapisivanje svakodnevnih izdataka može otkriti na šta tačno odlazi novac i gde je moguće smanjiti potrošnju bez velikih odricanja. Pomaže i postavljanje mesečnih limita za pojedine kategorije, kao što su izlasci, restorani ili kupovina garderobe. Umesto da na kraju meseca štedimo samo ono što nam preostane, korisno je odmah po primanju plate prebaciti planirani iznos na poseban štedni račun.
Na taj način štednja postaje redovna navika, a ne nešto što zavisi od toga koliko je novca ostalo.
Uštede se mogu ostvariti i preispitivanjem fiksnih troškova. Poređenje ponuda za električnu energiju, gas, internet i mobilne usluge može smanjiti mesečne račune, dok pregovaranje o povišici ili pronalazak bolje plaćenog posla dugoročno može dodatno povećati potencijal za štednju.
Najvažnije je krenuti sa iznosom koji je realan za sopstveni budžet i truditi se da se taj novac redovno ostavlja po strani. Čak i manje sume vremenom mogu formirati korisnu finansijsku rezervu, a praćenje stope štednje pomaže da lakše procenimo da li napredujemo ka postavljenim ciljevima.
Biznis Kurir/Fenix.de
