Toplotna pumpa nije uvek najjeftinije rešenje: Stručnjaci savetuju šta da proverite pre kupovine uređaja

Toplotna pumpa za kuću može biti efikasan sistem grejanja, ali nije automatski najjeftinije rešenje za svaki objekat. Isplativost zavisi od izolacije, potrebne temperature vode, postojećih radijatora, cene struje i toga da li je kuća povezana sa toplotnom mrežom.

Pre kupovine uređaja potrebno je izračunati toplotne gubitke objekta. Kvadratura nije dovoljna: dve kuće iste površine mogu imati potpuno različitu potrošnju zbog zidova, krova, prozora, položaja i načina korišćenja.

Toplotna pumpa za kuću najefikasnija je kada ne mora da zagreva vodu na veoma visoku temperaturu. Zbog toga se dobro uklapa sa podnim grejanjem i pravilno dimenzionisanim radijatorima. U staroj neizolovanoj kući sa malim radijatorima, projektovanim za vrelu vodu iz kotla, prelazak može zahtevati zamenu grejnih tela, poboljšanje izolacije ili drugi izvor za najhladnije dane.

Treba proveriti i snagu električnog priključka. Cena uređaja zato nije cela investicija: račun može obuhvatiti radove na instalacijama, povećanje priključne snage, novi bojler, spoljašnju jedinicu, radijatore i sanaciju omotača kuće.

Prvi put počinje smanjenjem potrebe za grejanjem

Prema modelu predstavljenom u izveštaju Heat Roadmap Europe, potrošnja toplote u zgradama EU mogla bi do 2050. da bude smanjena za približno 43 odsto u odnosu na 2015. godinu. To bi zahtevalo da se godišnje obnovi između 1,3 i 1,5 odsto zgrada.

 Obnova ne podrazumeva samo novu fasadu. U računicu ulaze izolacija krova i zidova, kvalitetniji prozori, zaptivanje nekontrolisanih prodora vazduha, modernizacija instalacija i preciznije upravljanje temperaturom.

Kuća sa manjim gubicima zahteva slabiji i jeftiniji uređaj. Istovremeno, grejanje može da radi sa nižom temperaturom vode, što povećava efikasnost toplotne pumpe. Zbog toga ulaganje samo u novi uređaj, bez rešavanja najvećih gubitaka, često ne daje očekivanu uštedu.

Drugi put vodi kroz čistije daljinsko grejanje

U gusto izgrađenim gradskim područjima nije uvek najracionalnije da svaki stan ili kuća imaju sopstvenu toplotnu pumpu. Pomenuti model predviđa da bi udeo daljinskog grejanja mogao da poraste sa približno 13 na najmanje 55 odsto evropskog tržišta toplote.

Takve mreže ne bi morale da zavise samo od velikih kotlarnica na fosilna goriva. Toplotu mogu da preuzimaju iz industrijskih procesa, postrojenja za preradu otpadnih voda, geotermalnih izvora, solarnih sistema i velikih toplotnih pumpi. Skladišta toplote omogućavaju da se energija sačuva i koristi kada je potrošnja veća.

To znači da dilema nije jednostavno "toplotna pumpa ili daljinsko grejanje“. Velike pumpe mogu biti deo same toplane i istovremeno snabdevati čitavo naselje. Prema rezultatima evropskog modela, daljinsko grejanje u brojnim analiziranim scenarijima ima nižu cenu isporučene toplote od pojedinačnih sistema. To je rezultat modelovanja, a ne garancija istog računa za svaki grad i domaćinstvo.

Treći put su individualne toplotne pumpe

Individualna toplotna pumpa za kuću posebno je važna u prigradskim i seoskim naseljima u kojima izgradnja toplotne mreže ne bi bila ekonomski opravdana. Heat Roadmap Europe procenjuje da bi ovakvi uređaji mogli da pokriju oko 30 odsto potreba za grejanjem, prvenstveno u obnovljenim objektima.

Preostali deo tržišta pripao bi različitim rešenjima, uključujući biomasu, direktno električno grejanje i solarnu toplotnu energiju. Odgovarajući izbor zato zavisi od lokacije, dostupne infrastrukture i stvarnih potreba objekta, a ne od jednog pravila za celu Evropu.

I evropske analize planova za grejanje i hlađenje ukazuju da treba istovremeno ubrzati energetsku obnovu, razvoj obnovljivih toplotnih mreža i ugradnju toplotnih pumpi.

Šta proveriti pre nego što kupite uređaj

Ponuda zasnovana samo na površini kuće nije dovoljna. Vlasnik treba da traži proračun gubitaka, potrebnu snagu uređaja i procenu njegove potrošnje pri temperaturama karakterističnim za mesto u kojem živi.

Važno je proveriti i temperaturu vode koju postojeći radijatori zahtevaju, snagu električnog priključka, mesto spoljašnje jedinice, nivo buke, servisnu podršku i način pripreme sanitarne vode. Ponude treba porediti prema ukupnoj investiciji i očekivanim godišnjim troškovima, a ne samo prema ceni uređaja.

Toplotna pumpa za kuću može doneti niže račune, ali tek kada odgovara samoj zgradi. Najpovoljnije grejanje nije nužno najjeftiniji uređaj, već sistem prilagođen kući, naselju i izvoru energije koji je zaista dostupan.

Biznis Kurir/Nekretnine.rs