Potvrda po osnovu zakona "Svoj na svome" nije kraj procesa, već početak! Evo šta građani moraju da znaju pre upisa - U ovim slučajevima RGZ ne može da reši spor
Zakon "Svoj na svome" ponovo otvara jedno od najvažnijih pitanja za građane Srbije - legalizaciju miliona nelegalnih objekata. Godinama unazad, legalizacija je bila jedna od najvećih administrativnih i životnih tema u Srbiji. Za mnoge građane to nije bilo samo pitanje papira, već pitanje sigurnosti: da li zaista mogu da kažu da su svoj na svome, da li kuću mogu da ostave deci, prodaju, stave pod hipoteku, priključe na infrastrukturu ili rekonstruišu bez straha da će jednog dana naići na problem u katastru.
Prema najnovijim podacima, u Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, podneto je oko 2,5 miliona prijava, a već je izdato više od 100.000 potvrda. Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević istakla je da je to veliki rezultat, posebno ako se uporedi sa prethodnim periodom, kada je za gotovo tri decenije doneto oko 320.000 rešenja o legalizaciji i ozakonjenju.
Međutim, građani sada imaju i niz praktičnih pitanja: kada se plaća taksa, šta znači rok od 30 dana, šta ako se ne plati na vreme, da li se briše zabeležba iz katastra, da li tako upisana nekretnina može da se proda, nasledi, stavi pod hipoteku, i šta se dešava ako postoje nerešeni imovinsko-pravni odnosi. O tome su za Kurir televiziju govorili Nikola Premović, advokat i Ervin Pašanović, stručnjak za nekretnine.
- Ta potvrda nije dokaz svojine, ali predstavlja jedan korak ka sticanju prava svojine. Dakle, potvrda o upisu, koju izdaje Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, predstavlja pravni osnov, odnosno izvršnu ispravu za upis u katastar. Tek kada katastar sprovede upis na osnovu te potvrde, može se reći da se u formalno-pravnom smislu postaje vlasnik nepokretnosti i da postoji dokaz svojine - rekao je Premović gostujući u emisiji "Redakcijia".
Pravna sigurnost i obaveze nakon upisa
Kada se nepokretnost upiše u katastar i omogući izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti, smatra se da je stečeno pravo svojine, dok će neplaćena taksa biti predmet opomena i eventualne prinudne naplate, istakao je Premović.
- U trenutku kada se nepokretnost evidentira u bazi podataka katastra, odnosno kada bude upisana u list nepokretnosti, i kada građanin može kod javnog beležnika da pribavi izvod iz lista nepokretnosti, tada se može govoriti o pravu svojine i potpunoj pravnoj sigurnosti. Smatram da će agencija dostavljati opomene za plaćanje takse ukoliko se u dodatnom roku ona ne bude isplatila, pokrenuće se postupak prinudne naplate takse ali to neće imati uticaja na izdatu potvrdu na upisu u katastar.
Kako Pašanović kaže, ovaj propis ne menja postojeće imovinsko-pravne odnose između strana koje su u sporu, već omogućava da se stanje evidentira onakvo kakvo jeste. Tek kada Agencija donese odgovarajuće rešenje, ono se upisuje u katastar, odnosno u evidenciju RGZ-a.
- Meni su ovi propisi u mnogome značajni, jer je vidljivo kolika je bila zainteresovanost građana da pristupe ovom projektu. Pored njega, treba pomenuti i propis o konvalidaciji koji je vezan za zakon o Republičkom geodetskom zavodu. Zanimljivo je da se u svakodnevnom govoru za istu instituciju koriste različiti izrazi - katastar i Republički geodetski zavod, iako je katastar zapravo organizaciona jedinica u okviru RGZ-a - objasnio je Pašanović.
- U okviru ovog paketa mera, oko 2,5 miliona građana je pristupilo procesu. Međutim, značajan broj njih ima nerešene imovinsko-pravne odnose - od naslednih sporova i brakorazvodnih postupaka do dugova i drugih međuljudskih nesuglasica. U takvim slučajevima RGZ ne može da reši spor, već upućuje građane na nadležne sudove. Tako su pojedini građani već prilikom podnošenja prijava dobili obaveštenje da se obrate sudu u skladu sa teritorijalnom nadležnošću kako bi rešili imovinske odnose.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
