Garsonjere u centru Beograda do 1.000 evra mesečno: Za isti iznos moguće iznajmiti dvosoban stan u Subotici
Ako ste podstanar u centru Beograda za garsonjeru treba izdvojiti od 450 do 1.000 evra mesečno, dok su cene na periferiji znatno povoljnije. Mihajlovićeva napominje da trenutni podaci pokazuju da ne postoje signali o naglom rastu cena, ali i da se u slučaju priliva migranata usled rata na Bliskom istoku može očekivati najveći pritisak na veće gradove.
Rat u Izraelu već je uzdrmao tržište nekretnina u zemljama Persijskog zaliva, koje je prethodnih godina beležilo snažan rast zahvaljujući stranim investicijama. Investitori koji su finansirali kompanije za razvoj nekretnina sada beleže gubitke, a neizvesnost se preliva i na druga tržišta.
U zavisnosti od trajanja sukoba i eventualnog novog migrantskog talasa ka Evropi, stručnjaci ne isključuju mogućnost povećane potražnje za zakupom stanova u Srbiji, kao i potencijalni rast cena nekretnina. Postavlja se i pitanje u kojoj meri bi se takav scenario razlikovao od iskustava iz 2014. godine, tokom sirijske krize, i 2022. godine, nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Predstavnica sajta za oglašavanje nekretnina "4 zida“ Aleksandra Mihajlović kaže da trenutni podaci ne ukazuju na nagle promene.
- Svakako da ova tema i aktuelni sukobi na Bliskom istoku mogu da zabrinu građane koji razmišljaju o kupovini ili iznajmljivanju nekretnina. Međutim, trenutni podaci pokazuju da ne postoje signali o naglom rastu cena, već se u poslednjih nekoliko godina beleži stagnacija - ističe Mihajlovićeva.
Podseća da je 2022. godina donela nagli rast cena usled povećane potražnje i dolaska stranih državljana, ali da je nakon toga došlo do stabilizacije.
- Smanjio se broj dolazaka stranaca, potražnja je opala, a ponuda je porasla, što je dovelo do korekcije i perioda stabilizacije - navodi Mihajlovićeva.
Iskustva pokazuju da bi, u slučaju novog migrantskog talasa, najveći pritisak bio na veće gradove.
- To su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i ostali veći gradovi - kaže Mihajlovićeva.
Prelivanje kriza na tržište nekretnina
Govoreći o prethodnim krizama, ona ističe da svaki veći ekonomski poremećaj utiče na tržište nekretnina.
- Ukoliko dođe do dolaska većeg broja migranata, raste potražnja, što direktno utiče na cenu. Istovremeno dolazi i do poskupljenja gradnje, jer rastu cene građevinskog materijala, što se kasnije preliva i na cene novogradnje i zakupa - objašnjava.
Ipak, dodaje da su se nakon početnih skokova cene relativno brzo stabilizovale.
Mali stanovi najtraženiji za izdavanje
Kada je reč o trenutnim cenama, Beograd je i dalje najskuplje tržište.
- U centralnim opštinama, kao što su Vračar, Stari grad i Savski venac, garsonjere se kreću od 450 do 1.000 evra, dok se u udaljenijim naseljima, poput Mirijeva, Kumodraža, Borče ili Ledina, cene kreću od 200 do 350 evra za izdavanje - navodi Mihajlovićeva.
Novi Sad prati Beograd, dok su u ostalim gradovima cene značajno niže.
- Prosečna garsonjera u Novom Sadu je oko 300 evra, dok u gradovima poput Niša, Kragujevca ili Subotice za cenu garsonjere u Beogradu možete iznajmiti jednosoban ili čak dvosoban stan - kaže ona.
Dodaje da se najlakše izdaju manji stanovi.
- Najčešće se traže garsonjere i jednosobni stanovi, jer su najpristupačniji - ističe Mihajlovićeva.
Sezonski faktor i izdavanje
Na cene zakupa, kako kaže, utiče i sezonski faktor.
- Svake godine krajem avgusta i početkom septembra, sa početkom akademske godine, dolazi do rasta cena u univerzitetskim centrima, nakon čega se tržište ponovo stabilizuje - objašnjava.
Kada je reč o prognozama, Mihajlovićeva ističe da je teško davati precizne procene.
- Sve zavisi od trajanja sukoba. Takvi događaji utiču na tržište, ali ne odmah i ne naglo – potrebno je vreme da se efekti osete - kaže sagovornica RTS-a.
"Odlaganje kupovine nije isplativo“
Osvrnula se i na ponašanje kupaca, navodeći da odlaganje kupovine često nije isplativa strategija.
- Građani koji su čekali pad cena u proseku su izgubili oko četiri kvadrata u Beogradu. Zato je važno da se kupovina obavi onda kada je kupac finansijski spreman - ističe.
Prema njenim rečima, sve je veći udeo kupovine stanova na kredit, čemu su doprineli i programi podrške mladima.
- Najveća potražnja je za stanovima do 40 kvadrata, jer se uklapaju u budžet od 120 do 150 hiljada evra - navodi.
Savetuje građanima da se pre donošenja odluke dobro informišu.
- Važno je analizirati cene u željenom delu grada, sagledati finansijske mogućnosti i uračunati sve dodatne troškove. Tek na osnovu toga može se doneti prava odluka - naglašava Mihajlovićeva.
Zaključuje da, iako neizvesnost postoji, trenutno nema naznaka naglih promena.
- Svi se slažu da je teško dati prognozu, ali je izvesno da uticaj postoji – samo je pitanje kada i u kojoj meri će se ispoljiti - poručuje.
Biznis Kurir/RTS
