Usluga koja je do sada bila besplatna koštaće 3 evra: Naplaćivanje počinje 1. jula, ovo su detalji
Od 1. jula 2026. godine više nema oslobađanja od carine za male pakete iz zemalja van EU u vrednosti do 150 evra. Umesto toga uvodi se paušalna carina od 3 evra po vrsti robe u paketu, podsećaju iz Hrvatske obrtničke komore (HOK). Ova mera je privremena i primenjivaće se do 1. jula 2028. godine, odnosno do uvođenja novog EU sistema za naplatu carina, kada bi se ponovo primenjivale standardne carinske stope.
Reč je o prelaznom rešenju uoči šire reforme carinskog sistema Evropske unije, koja bi trebalo da stupi na snagu 2028. godine.
Nova carina prvenstveno će pogoditi robu koju prodaju trgovci van EU registrovani u sistemu Import One-Stop Shop (IOSS), putem kojeg se obračunava PDV pri uvozu. Prema procenama Evropske unije, tim sistemom obuhvaćeno je oko 93 odsto e-trgovinskih pošiljaka koje ulaze na tržište Unije. Ipak, merom će biti obuhvaćeni i svi prodavci iz EU koji robu uvoze iz trećih zemalja.
Carina će se naplaćivati po pojedinačnoj robi, odnosno po carinskoj klasifikaciji proizvoda, a ne po pošiljci. To znači da će pošiljke sa više različitih vrsta robe moći da budu opterećene sa više zasebnih iznosa carine. Na primer, ako jedna pošiljka sadrži jednu bluzu od svile i dve bluze od vune, zbog različitih tarifnih podbrojeva smatraće se da pošiljka sadrži dve različite stavke. U tom slučaju ukupno bi se platilo šest evra carine. Ako se, pak, u jednoj pošiljci nalazi više proizvoda koji pripadaju istoj HS carinskoj oznaci, a ukupna vrednost ne prelazi 150 evra, obračunaće se samo jedna taksa od tri evra.
Naplaćivanje carine
Još nije jasno na koji će se način nova carina naplaćivati, na primer da li će se prikupljati kroz postojeći IOSS sistem za PDV. Važno je, međutim, da je reč o carinskoj taksi odvojenoj od PDV-a, koji će se i dalje prijavljivati i plaćati putem IOSS-a kada je taj sistem primenljiv. Evropska komisija najavila je i da će razmotriti da li bi obuhvat ove mere u budućnosti trebalo proširiti i na robu koju isporučuju prodavci koji nisu registrovani u IOSS sistemu.
Formalni dogovor Saveta Evropske unije postignut je 11. februara 2026. godine. Ova mera predstavlja značajnu promenu u načinu na koji Evropska unija tretira ogroman broj malih pošiljaka koje svakodnevno ulaze na jedinstveno tržište iz trećih zemalja, posebno onih koje se direktno šalju potrošačima putem internet platformi.
Nova carina uvodi se i u kontekstu najavljenog EU administrativnog nameta od dva evra po pošiljci, koji bi mogao da stupi na snagu u novembru 2026. godine. Taj predlog je i dalje predmet pregovora i zamišljen je kao naknada za administrativne i nadzorne troškove koje snose carinske službe. Njegovo moguće uvođenje povezano je i sa činjenicom da su pojedine države članice već najavljivale ili uvodile sopstvene naknade tokom 2026. godine, ne želeći da čekaju kraj carinskog izuzeća za pošiljke do 150 evra predviđen za mart 2028. godine.
Privremeno rešenje
Uredba predviđa i sistem praćenja efekata nove takse. Od 1. oktobra 2026. Evropska komisija moraće da sprovodi mesečni nadzor kako bi utvrdila pokušavaju li uvoznici da zaobiđu novu fiksnu carinu preusmeravanjem trgovine van IOSS sistema. Ako se utvrde takva ponašanja, Komisija će moći da predloži zakonske izmene, uključujući moguće proširenje pojednostavljenog režima kako bi se uklonili podsticaji za izbegavanje plaćanja.
Komisija će, pored toga, do 1. decembra 2027. morati da proceni spremnost planirane centralizovane informatičke infrastrukture EU za carine u e-trgovini. Taj sistem trebalo bi da počne sa radom 1. jula 2028. godine. Ako se pokaže da njegova primena kasni, Komisija bi mogla da predloži produženje prelaznog pojednostavljenog tarifnog tretmana i nakon tog datuma, kako bi se obezbedio kontinuitet carinske obrade i naplata prihoda.
Carina od tri evra zamišljena je kao privremeno rešenje do početka primene šireg paketa reforme carinskog sistema EU, uključujući uspostavljanje EU Customs Data Huba planirano za 2028. godinu. Nakon što taj sistem zaživi, uvoz robe male vrednosti u e-trgovini trebalo bi da pređe na trajni režim u kojem će se primenjivati standardne carinske tarife EU, u zavisnosti od vrste i klasifikacije robe, umesto jedinstvene fiksne stope.
Cilj privremene mere je da zatvori hitnu prazninu u primeni propisa. Nagli rast uvoza kroz e-trgovinu stvorio je veliki pritisak na carinske službe, dok evropski trgovci već duže upozoravaju da bescarinski uvoz robe male vrednosti narušava tržišnu konkurenciju i stavlja domaće preduzetnike u nepovoljan položaj. Carina od tri evra ne sme se mešati sa predloženom EU naknadom za obradu e-trgovinskih pošiljaka. Reč je o posebnoj meri koja je još u pregovorima između Saveta i Evropskog parlamenta, a namenjena je pokrivanju administrativnih troškova carinskih organa.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
