Evo šta nas čeka krajem godine: Opet rast cena stanova, ali već sad sledi novi udar na budžet!
Na stovarištima širom zemlje pojedini materijali već su skuplji i do 30 odsto nego početkom godine, a distributeri navode da se cenovnici menjaju gotovo iz nedelje u nedelju. Stručnjaci upozoravaju da se efekti takvih poskupljenja ne vide odmah, ali da se vremenom preliju i na tržište nekretnina.
Najveći rast zabeležen je kod hidroizolacionih materijala, odnosno stiropora i stirodura, čije su cene prema navodima trgovaca porasle oko 30 procenata od početka godine. Armatura, žica i ekseri skuplji su između 15 i 20 odsto, dok su cement, blokovi i cigla poskupeli oko pet procenata. Krovni pokrivači beleže rast od oko tri odsto, a lepkovi i malteri nekoliko procenata.
Ne znači da će kvadrat stana poskupeti za isti procenat
Konkretni primeri pokazuju koliko su promene velike. Cena armature je prema podacima distributera porasla sa oko 690 evra po toni na približno 800 evra po toni, što predstavlja skok od gotovo 16 procenata. Cement je skuplji za oko sedam evra po toni nego početkom godine, dok je kod pojedinih vrsta izolacije zabeleženo i više uzastopnih korekcija cena.
Iako kupci često očekuju da rast cena materijala automatski znači isti rast cena stanova, situacija je ipak nešto složenija. Građevinski materijal predstavlja samo jedan deo ukupne cene izgradnje, pored zemljišta, komunalnog opremanja, radne snage, finansiranja i profita investitora. Zbog toga poskupljenje materijala od 20 ili 30 odsto ne znači da će i kvadrat stana poskupeti za isti procenat.
Najpre bi mogli da poskupe stanovi u novogradnji
Investitori uglavnom pokušavaju da deo povećanih troškova apsorbuju kroz sopstvenu zaradu, ali kada poskupljenja traju duže vreme, prostor za to postaje sve manji. Tada se nove cene najčešće prenose na projekte koji tek ulaze u prodaju ili su u ranoj fazi gradnje i zbog toga se najveći efekti obično vide nekoliko meseci nakon rasta cena materijala.
Ako se sadašnji trend nastavi tokom leta i jeseni, prvi ozbiljniji efekti mogli bi da budu vidljivi krajem godine i tokom naredne građevinske sezone. Najpre bi mogli da poskupe stanovi u novogradnji, dok starogradnja po pravilu sporije reaguje na promene u građevinskom sektoru. Kupci koji danas pregovaraju za stan koji će biti završen za godinu ili dve mogli bi prvi da osete posledice.
Sa 4.000 na 4.100 - 4.300 evra
Najveći pritisak očekuje se u Beogradu, gde je i dalje najveća potražnja za novim stanovima. Posebno su osetljive lokacije na kojima se već sada postižu visoke cene kvadrata, jer investitori lakše prenose rast troškova na kupce. To se pre svega odnosi na Vračar, Dorćol, deo Novog Beograda, Savski venac i pojedine delove Zvezdare.
Ako je, primera radi, cena kvadrata u nekom delu Vračara danas oko 4.000 evra, rast troškova gradnje sam po sebi ne znači da će kvadrat skočiti na 5.000 evra. Realnije je govoriti o mogućem rastu od nekoliko procenata ukoliko se trend poskupljenja nastavi, pa bi takav kvadrat mogao da bude u rasponu od približno 4.100 do 4.300 evra, pod uslovom da potražnja ostane jaka. Konačna cena zavisi mnogo više od tržišta nego od samog cementa ili armature.
Još jedan važan faktor utiče na cene
Pored Beograda, potencijalni rast cena mogao bi da se vidi i u Novom Sadu, gde je tržište poslednjih godina veoma aktivno, kao i u pojedinim delovima Niša i Kragujevca. U tim gradovima novogradnja je i dalje tražena, a investitori pažljivo prate svaki rast troškova. Ukoliko se poveća i cena rada, dodatni pritisak na cene kvadrata biće još izraženiji.
Na tržištu se već primećuje i još jedan faktor koji utiče na cene – nedostatak radne snage. Građevinske kompanije poslednjih godina sve teže pronalaze radnike, zbog čega rastu plate u sektoru gradnje. Kada se skupi materijal spoji sa skupljom radnom snagom, ukupni troškovi projekta rastu znatno više nego što se vidi kroz same cenovnike na stovarištima.
Analitičari ipak ne očekuju nagli skok cena kakav je tržište videlo tokom pojedinih perioda prethodnih godina. Mnogo verovatniji scenario jeste postepeno povećanje cena novogradnje na lokacijama gde potražnja ostaje jaka i gde investitori uspevaju da prodaju stanove unapred. U mestima sa slabijom tražnjom prostor za poskupljenja biće znatno manji.
Novi udar na budžet
Rast cena nekretnina direktno se preliva i na tržište zakupa, pa tako i kirije u velikim gradovima nastavljaju da rastu iz meseca u mesec. Kako sve više ljudi odlaže kupovinu stana zbog visokih cena kvadrata i nepovoljnih kredita, potražnja za stanovima za iznajmljivanje postaje sve veća, što vlasnicima daje prostor da podignu mesečne rente. To se posebno vidi u urbanim sredinama gde je pritisak na tržištu konstantan.
U Beogradu i Novom Sadu već se primećuje da se stanovi izdaju brže nego ranije, a kvalitetniji i bolje locirani stanovi često imaju više zainteresovanih zakupaca istovremeno. Zbog toga se kirije sve češće koriguju naviše pri svakom novom izdavanju, a u pojedinim slučajevima i tokom produženja ugovora, što dodatno povećava mesečni pritisak na budžete domaćinstava.
