I U BEOGRADU MOŽE DA SE NAĐE KVADRAT ISPOD 1.000 €! I to ne bilo gde - Ovde možete za male pare da se skućite

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u četvrtom kvartalu 2024. godine dostigla je 2,2 milijarde evra, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Šta kaže statistika?

Kada se pogledaju najveći gradovi u Srbiji, cene kvadrata u starogradnji najniže su u Kragujevcu. Kako pokazuje izveštaj RGZ-a, prosečna cena u ovom gradu u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila je 1.132 evra – minimalna 373 evra, a maksimalna 1.760 evra.

Sledi Niš, gde je zabeležena prosečna cena kvadrata u starogradnji od 1.364 evra (najniža 468, a najviša 2.333 evra). U Novom Sadu prosek je 2.089 evra – minimalna cena 618 evra i maksimalna 3.390 evra.

Na prvom mestu po cenama kvadrata u starogradnji nalazi se Beograd, sa prosečnom cenom od 2.312 evra, minimalnom cenom od 700 evra i maksimalnom od 7.529 evra.

Među beogradskim opštinama, najjeftiniji kvadrat starogradnje zabeležen je na Voždovcu – 938 evra. Odmah za ovom opštinom sledi Čukarica sa najnižim iznosom od 1.000 evra.

Raspon cena koje se mogu naći u izveštaju RGZ-a je šarolik, pa je tako u četvrtom kvartalu 2024. najjeftinija starogradnja na Vračaru koštala 1.515 evra po kvadratu, na Novom Beogradu 1.097 evra, Zvezdari 1.014 evra, a na Savskom vencu 1.053 evra.

I najjeftiniji kvadrat preskup za našu platežnu moć

Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković u razgovoru za Biznis.rs ističe da su ovi podaci na nivou statističke pojave i da je realnost na tržištu nekretnina jedno, a teorija nešto drugo. Napominje i da Beograd ima 17 gradskih opština, koje osim centralnih obuhvataju i Mladenovac i Lazarevac.

Kada je reč o niskim cenama starogradnje u centralnim opštinama koje godinama “drže” najviše cene, sagovornik smatra da su u ovu statistiku verovatno ušle neuslovne nekretnine, takozvane „kuće prizemljuše“, sutereni i slično. Ali čak i kada se sve okolnosti uzmu u obzir, skoro je nemoguće naći nekretninu na Vračaru po ovoj ceni.

- Najjeftinji kvadrat ne postoji jer je sve prilično skupo u odnosu na našu platežnu moć i ekonomski status. Ako pričamo o povoljnijim kvadratima u odnosu na one najskuplje, oni se mogu naći na obodima Višnjice, Borče, Krnjače, Sremčice, eventualno Železnika, Resnika i Rušnja, što je šira periferija grada Beograda. Uz dosta sreće na ovim lokacijama se može naći kvadrat za 1.000 evra, ali i ako nađete stan po toj ceni računajte da ćete morati da uložite makar 200-300 evra po kvadratu kako bi on bio u funkcionalnom stanju - ocenjuje Đoković.

Prema njegovim rečima, u ovakvim nekretninama uglavnom moraju da se rade instalacije, podovi, zidovi i sanitarije i gotovo uvek su neophodne velike popravke i ulaganja.

Kada je reč o segmentu takozvanih jeftinih kvadrata, sagovornik kaže da je zbog subvencionisanih stambenih kredita za mlade nastao “mali potres” na tržištu nekretnina.

- Svi stanovi od nekih 20-30 kvadrata sada koštaju 100.000 evra i više. Znači, danas za taj novac ne možete u Beogradu da kupite nekretninu koja je približna prosečnom stanu – da ima spavaću sobu, dnevni boravak, da je na nekom „normalnom“ spratu, nije bez lifta, u potkrovlju ili suterenu. Stambeni krediti za mlade podigli su cene manjih stanova jer se odjednom pojavio veliki broj kupaca - ističe Milić Đoković.

Na pitanje koje nekretnine najviše nedostaju na tržištu, on kaže da su to uglavnom takozvani prvi stanovi, za mlade koji započinju svoj radni vek i ne mogu da priušte veće.

- Nedostaju stanovi od oko 40-45 kvadrata, jednoiposobni i mali dvosobni, da imaju spavaću sobu, dnevni boravak, kuhinju i malu terasu. To je nešto što uvek nedostaje i to može da košta 100.000 evra - kaže Đoković i dodaje da bi bilo idealno kada bi država investirala u gradnju ovakvih nekretnina.

BiznisKurir/Biznis.rs