Vlada Hrvatske staje na kraj apartmanizaciji i izmenama Zakona o upravljanju zgradama pokušava da ograniči kratkoročni najam, posebno za turiste i strane radnike.
Pretvoriti stan u apartman neće više biti tako lako.
- Ovaj zakon će regulisati pitanje stanova za kratkoročni najam u stambenim zgradama i za najam za radnika gde će ubuduće biti potrebno prikupiti saglasnost 80 posto suvlasnika i neposrednih suseda. Prepoznali smo ovaj problem i želimo da ga rešimo - izjavio je premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Trenutno postoji više od 900.000 stanova koji to i nisu. Prema podacima DZS-a i HEP-a, praznih stanova ima 565.000. U kratkoročnom najmu je, do 30 dana, 231.000 stanova, 112.000 je prenamenjeno u poslovnu svrhu.
Ukratko: 40 posto stanova u Hrvatskoj ne koristi se za stanovanje.
- Imamo enorman broj praznih stanova koji se koriste u druge svrhe. To smanjuje ponudu stanova na tržištu, povećava se cena kvadrata i, s druge strane, povećava se kirija. To je neodrživo - kaže potpredsednik Vlade Hrvatske Branko Bačić, piše hrvatska N1 televizija.
Od 30.000 novih turističkih kreveta u privatnom smeštaju u samo osam godina, u Zagrebu, Splitu i Dubrovniku najveći je broj upravo u stambenim zgradama. A 80 posto je smeštaj s tri zvezdice.
- To su mali prihodi, koji se svode na prosek po krevetu od 20 do 30 evra, što generiše strukturu gostiju najniže platežne moći, koja želi popunjenošću iskoristi finansijsku prednost takvog smeštaja, a na taj način se pogoršava kvalitet stanara koji tu žive - misli ministar turizma Tonči Glavina.
Ne profitira turizam, ne profitira stambena zajednica, ali profitiraju vlasnici stanova. Reakcije u javnosti su podeljene, posebno zbog prakse da se u stanove smešta veliki broj stranih radnika.
Međutim, struka upozorava, dugoročno problem je ozbiljniji.
- Nećemo uspeti da rešimo problem smeštaja stranih radnika i ne želimo da nam se dogodi ono što se dogodilo u nekim zemljama zapadne Evrope, da dođe do getoizacije stranih radnika i da se smeštaju u zapuštenim delovima gradova pa dugoročno generišu problem nestabilnosti - pojasnio je arhitekta Damir Ljutić.
biznis.kurir.rs/N1
NE PROPUSTITE
