Grad Beograd prošle godine nije produžio odluku o maksimalnom uvećanju poreza za pet odsto, što je poreznicima otvorilo vrata da obračunaju ranije povećanje osnovice.
Ovih dana na adrese, što kućne, što elektronske, uveliko stižu rešenja o godišnjem porezu na imovinu. Za razliku od prethodne godine, kada obveznici, posebno oni iz Beograda, nisu uočili povećanje cene ovog „nameta”, ovoga puta mnogima je ta godišnja obaveza, ipak, uvećana, iako grad Beograd nije objavio prosečnu cenu kvadratnog metra nepokretnosti na svojoj teritoriji.
Primera radi, u ekstrazoni poslovanja, tačnije u strogom centru Beograda, ovogodišnji porez na imovinu za stan od 76 kvadrata viši je za oko 1.800 dinara nego lane, odnosno za oko devet procenata, kada je iznosio 19.806 dinara.
U naselju Braće Jerković prošle godine porez na nepokretnost od 49,5 kvadrata koštao je 6.741 dinar, a sada je taj porez skuplji za oko 530 dinara, to jest viši je za oko osam procenata.
I žitelji Banovog brda se žale da im je porez na imovinu, po osnovu rešenja koje im je stiglo, mahom viši za oko deset odsto, dok sugrađani sa Vračara kažu da im je porez uvećan za oko pet procenata.
U Sekretarijatu za javne prihode su objasnili da pojedini obveznici dobijaju povećanje, ali da ta povećanja mogu biti različita, što zavisi od toga koliko je bilo ograničenje u povećanju poreza u prethodne dve godine, jer se tada poreska osnovica povećavala, a iznos poreza za uplatu bio je manji nego što je proizilazilo iz obračuna poreza. Sada tog nema, pa građani dobijaju pun iznos poreza na prošlogodišnju osnovicu.
U Centru za lokalnu samoupravu (CLS) ističu da je ogroman problem za Beograđane to što gradske vlasti nisu donele odluku o ograničavanju uvećanja poreza na imovinu u ovoj godini, pa je on mnogim stanovnicima prestonice stigao u mnogo većem iznosu nego prethodne godine.
– Porez na imovinu je u prethodnih deset godina značajno uvećan, ali su gradske vlasti svake godine donosile odluku o ograničavanju tog uvećanja u jednoj godini na maksimum od pet odsto ili manje, kako Beograđani ne bi doživeli ekonomski šok. Za ovu godinu to nije urađeno i to je razlog zašto je porez na imovinu stigao odjednom mnogo veći – objašnjava Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.
On dodaje i da CLS zahteva od gradskih vlasti da donesu odluku o ograničavanju uvećanja poreza na imovinu ove godine na maksimum od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu.
– Spremni smo i da naš predlog odluke dostavimo predsedniku gradske skupštine Nikoli Nikodijeviću – poručio je Jovanović.
U Odluci grada Beograda o dopuni odluke o visini stope poreza na imovinu koja se odnosi na lanjski iznos poreza piše da „porez na imovinu za 2023. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, može biti utvrđen u iznosu koji je do pet odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku obavezu tog obveznika za 2022. godinu”.
Takođe, u 2023. nije usvojena odluka o prosečnoj ceni kvadrata. Po zakonu to je trebalo da se uradi do 30. novembra, pa se, po Zakonu o porezima na imovinu, računa da su cene iste kao godinu pre toga. Pošto nije bilo odluke o prosečnoj ceni kvadrata, poreska osnovica se, po zakonu, morala obračunavati u istom iznosu kao za godinu pre.
BiznisKurir/Politika
NE PROPUSTITE
