KO GODIŠNJE ZARAĐUJE MANJE OD 100.000 € U OVOJ DRŽAVI IMA PRAVO NA JEDNU SUBVENCIJU: Evo kome su namenjene i koliko iznose

Nova stambena subvencija u nemačkom gradu Hamburgu trebala bi smestiti osobe sa visokim primanjima u pristupačne stanove, pišu nemački mediji.

Ideja Hamburga o izgradnji subvencionisanih stanova nije loša, ali nije ni sama po sebi dovoljna, upozoravaju nemački mediji. Kako navode, sufinansirani najam novih stambenih prostora nudi se po kvadratnom metru za 17 evra ili za 25 evra plus zavisno o kojoj se firmi za nekretnine radi. To uopšte nije moguće za osobe s niskim prihodima i teško je izvodljivo za one sa prosečnim platama.

U novogradnji bi se trebali moći useliti u stanove čiji najam košta oko 12 evra po kvadratnom metru.

- To znači da pokrivamo oko dve trećine domaćinstva koje bi onda imale pravo na takav subvencionisani stan - rekao je za nemačke medije izvršni direktor gradske investicijske i razvojne banke Ralf Zomer.

Da bi to bilo moguće, stanovi će se subvencionisati porezima.

Uz godišnji prihod od 100.000 evra, nakon svih odbitaka, ostaje bruto iznos od 50.000 evra, odnosno dobrih 4.100 evra neto mesečno. Ako je osnovni najam četverosobnog stana 2.000 evra, pola neto prihoda domaćinstva odlazi na najam.

Ostaje 2.000 evra za sve ostalo. To bi moglo zvučati prilično dobro na prvu. Ali četvoročlanom domaćinstvu u tako skupom gradu kao što je Hamburg, ne preostaje puno novca.

Subvencionisanje socijalnih stanova

Šta se događa bez daljnjeg finansiranja može se videti na slobodno finansiranom tržištu stanova, koje je “potpuno izvan kontrole”, rekao je zastupnik za urbani razvoj Stranke zelenih za nemačke medije.

- Srednji sloj društva više ne može priuštiti rastuće cene - dodaje. Novo sufinansiranje ima za cilj pružiti olakšanje mnogima.

Ali to ima svoju cenu: kratkoročne subvencije za najam nisu baš održive. Stambena industrija sada plaća svoje pohlepne stanarine novcem od poreza. Senator za urbani razvoj također to povrđuje.

- Ne možemo samo bacati novac na sve probleme, moramo doći i do korena problema - rekla je senatorka Karen Pein.

Smanjiti troškove izgradnje

Problem su enormni troškovi gradnje. I tu Senat želi nešto preduzeti: građevinski propisi bi trebali biti skromniji, a saglasnosti bi se trebale izdavati brže. Ukratko: treba smanjiti birokratiju, čime se smanjuju i ukupni troškovi.

(Kurir.rs/Fenix magazin/preneo: R.V.)