Radnici u inostranstvu uglavnom ne prekidaju veze sa rodnim krajem, međutim, takvi susreti i ne budu uvek kako se očekuje.
Kada je ovog leta iz Štutgarta (Nemačka), gde živi već 16 godina, 36-godišnji A.P. došao u rodno selo u BiH, ostao je razočaran zbog reakcije svojih komšija.
Kako kaže za Fenix-magazin, želeo je da ostane anoniman, "jer će se oni kojih se ova priča tiče - svakako prepoznati u njoj". A.P. u svom selu ima porodičnu kuću, ali je pre nekoliko meseci odlučio da kupi još jednu kuću, koja se prodavala u komšiluku i koju je trebalo renovirati.
- Želeo sam da u svom selu imam nešto samo svoje. Uz to, kuća nije imala veliku vrednost, ali joj je bilo potrebno renoviranje koje sam planirao da počnem ovog leta. Imao sam plan, uzeo malo duži odmor, s idejom da u BiH ostanem duže nego inače. Problem je nastao kada sam počeo da tražim majstore. Jednostavno ih nema, a oni koji rade, zauzeti su, a da bih došao kod njih na red, mogu da prođu meseci - priča A.P i dodaje:
"Jedan majstor mi je rekao kako može da odredi cenu koju hoće, jer jednostavno ljudi nemaju izbora. On je jedini u krugu od 100 kilometara koji radi taj posao".
U nemogućnosti da pronađe radnike, A.P. je odlučio da sam započne ono što može i zna da radi. Međutim...
Meta izrugavanja u selu
- Počeo sam da radim sam, nisam uspeo da nađem radnike, čak ni one za mešanje maltera. Ni novac nije bio u pitanju, ponudio sam dobru dnevnicu. Ali, mlađi su se razbežali po moru, neki jednostavno neće jer misle, ako si došao iz Nemačke pun si para kao brod, pa im je sve malo; a kada sam počeo da radim, neke komšije su počele da mi se rugaju. U kafiću u selu su se zafrkavali i smejali, govorili kako sam škrt, pa radim sve sam. Nisam škrt, samo ne mogu da nađem radnike koji će da rade, a ne da prave pauzu za pivo na svakih pola sata - kaže A.P.
Ipak, najviše ga je, kaže, razočarala reakcija nekih njegovih komšija.
- Ljudi valjda nisu navikli na rad. Mladima je glavno da kažu kako neće da se ubijaju od posla za dnevnicu od 50-60 evra. A gde ćeš to danas zaraditi? Jednostavno, niko ne želi da radi; nikoga ne zanimaju zanati, svi žele na fakultete. Mladi koji su završili fakultete, njima je ispod časti da čiste leti, jer su oni, kažu, fakultetski obrazovani. Radije će, valjda, da sede kod kuće na grbači roditeljima i čekati odgovarajuću poslovnu priliku. Ne razumem to. Kad sam došao u Nemačku, radio sam sve i svašta i sada imam svoju firmu. Uložio sam dosta rada i truda da bih je podigao, a sad sam zadovoljan kako poslujem - navodi dalje A.P.
(Kurir.rs/Fenix magazin)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
