"I KAD NAŠI POČNU DA TI PRIČAJU DA TAMO IMAJU STAN, PITAJ IH OVAKO" Evo kolike su kirije u zemlji s razglednice, Švajcarskoj
Posedovanje sopstvene nekretnine je za mnoge najveći uspeh u životu, a imati stan u inostranstvu je posebna priča. Zato je ulaganje ušteđevine u kupovinu stana za naše ljude u dijaspori jedan od osnovnih ciljeva zbog kojeg neretko rade i dva posla.
Međutim, kako su stanovi u Švajcarskoj papreno skupi, naši gastarbajteri se ipak radije odlučuju da kupe "nešto svoje" u Srbiji.
Četvorosoban stan u Švajcarskoj oko 1.500.000 franaka
Kako je objasnio jedan sagovornik koji godinama živi i radi u Švajcarskoj, stanovi u ovoj zemlji poznatoj po Alpima, čokoladi i satovima su preskupi i gotovo je nemoguće da ih priušte naši ljudi sa prosečnim primanjima.
On navodi da se "jedan četvorosobni stan u dobrom stanju kreće oko 1.200.000 do 1.500.000 franaka", a proces otplate kredita i kupovine je dosta komplikovaniji nego kod nas.
- Prilikom kupovine, ti moraš da daš odmah učešće 20 odsto, a ostatak banka. I, naravno, posle ti ne plaćaš kredit na mesečnom nivou nego kamatu na tih 800.000-900.000 franaka, dok dug ostaje i reducira se otprilike svakih 10 godina - rekao je.
- U proseku jednoj familiji treba 120 godina da otplati stan, znači tri kolena. I kad ti naši počnu da pričaju da imaju stan u inostranstvu, pitaj ih koliko su dužni - šaljivo kaže on.
Kupovina stana u Švajcarskoj
Objasnio je i funkcionisanje otplate kredita za stan, reduciranje kamate, odnosno postojanje takozvane treće kase.
- Što se tiče samog reduciranja cene pored kamate koju plaćaš na mesečnom nivou, možeš da uplaćuješ u takozvanu treću kasu (3. Säule) iznos od 6.000 franaka na godišnjem nivou (što sve zavisi od banke, ali maksimalan iznos koji možeš uplatiti je 7.200) i oni to posle 10 godina uzimaju i smanjuju ti dug, a samim tim, kad se smanji dug, smanji se i kamata.
Dakle, uplaćivanje u tu treću kasu dobrovoljno da bi se smanjio bruto iznos zarade kako bi se se smanjio i porez na zaradi koji je Švajcarskoj i najbitniji. Novac iz te treće kase možeš da podigneš kada napuštaš Švajcarsku ili da ga ostaviš pa da ti kroz penziju obračunaju.
Međutim, on je istakao i jednu od prednosti kupovine stana u Švajcarskoj:
- Kad kupiš nekretninu ovde, ti možeš najpre da prodaš stan u nekom proseku posle 3-7 godina sve zavisi od učešće i dogovora sa bankom. Ako uspeš da nađeš kupca da kupi tvoj stan po većoj ceni nego što si platio, ta razlika pripada tebi, a preostali dug vraćaš banci - rekao je on.
Dakle, ako naši ljudi u inostranstvu i uspeju da kupe stan, njihova plata je defitivno dovoljno visoka i poslovna pozicija u kompaniji u kojoj rade je dovoljno jaka da bi mogla da isprati taj tempo.
"Bolje dva stana u Srbiji ili BIH"
Poznato je da gastarbajteri posle višegodišnjeg boravka preko kupuju jednu ili više nekretnina u Srbiji, bilo za lični boravak ili izdavanja radi, a tako razmišlja i sagovornik koji bi radije kupio dva stana u Srbiji ili čak Bosni i Hercegovini.
- Za tih 20 odsto učešća, bolje kupiti dva stana u Srbiji ili BIH i imati lepo svoje, a svakako plaćaš mesečno ovako ili onako - zaključuje on.
Kirija za četvorosoban stan u Švajcarskoj oko 2.200-2.600 franaka
Švajcarska važi za zemlju sa najboljim životnim standardom i plate su među najvišim u svetu. U skladu s tim su i kirije, koje, kao i kod nas, zavise od dela grada.
- Prosečna kirija za četvorosoban stan u novijoj gradnji se kreće oko 2.200-2.600 franaka. Luksuzniji su od 3.000 pa naviše - rekao je sagovornik.
Dodao je da je starogradnja nešto jeftinija, odnosno kreće se u rasponu 1.600 do 2.100 franaka. Manji jednosobni stanovi su u gradu oko 900-1.100 franaka, dok se u seoskim sredinama ove nekretnine mogu naći za 750-900 franaka.
Srbi u Švajcarskoj
Naši ljudi odlaze u inostratnstvo najčešće u potrazi za poslom i dobrom zaradom. Trenutno preko 300.000 Srba živi u Švajcarskoj, dok ih u Nemačkoj ima oko 450.000.
Švajcarska Kofederacija, kako je zvanični naziv ove države, sastoji se od 26 kantona. Srbi su počeli da se doseljavaju ovde intenzivno sredinom 20. veka, a krajem osamdesetih i devedesetih godina jugoslovenski radnici su masovno odlazili da rade sezonske poslove.
Iako se određeni broj tih radnika vratilo, mnogi su ostali tamo zbog velikih plata, visokog kvaliteta života, uređenosti zemlje i dostupnosti vrhunskog obrazovanja.
Kurir.rs/Blic
VUČIĆ OTKRIO KAD ĆE BITI OTVORENA BRZA SAOBRAĆAJNICA ŠABAC-LOZNICA: To će biti najduža brza saobraćajnica koju smo ikad otvarali u komadu, 54 kilometra