Veronika sedi, javlja se na telefon i zarađuje više od 2.500 evra mesečno: Njena biznis priča je nestvarna
Dok sve više Hrvata razmišlja o napuštanju klasičnog radnog odnosa i pokretanju sopstvenog posla, interesovanje za takozvane pasivne ili poluautomatizovane izvore zarade stalno raste.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku i Poreske uprave, broj otvorenih preduzetničkih radnji i malih preduzeća u Hrvatskoj poslednjih godina kontinuirano raste, a mnogi građani pokušavaju da pronađu poslovne modele koji ne zahtevaju veliki broj zaposlenih niti svakodnevno fizičko prisustvo.
Posebno su popularni poslovi povezani sa iznajmljivanjem prostora, digitalnim uslugama i automatizovanim sistemima, jer omogućavaju veću fleksibilnost i potencijalno stabilniju zaradu. Upravo takav primer dolazi iz inostranstva, gde je preduzetnica Veronika pronašla profit u, kako sama kaže, jednom od „najdosadnijih“ poslova na svetu.
Deluje dosadno, ali…
Preduzetnica otkriva kako funkcioniše biznis urbanih samouslužnih skladišta, sa popunjenošću od čak 99 odsto i mesečnom dobiti od oko 2.500 evra.
Na prvi pogled, poslovi vezani za iznajmljivanje skladišnog prostora u gradu mogu delovati monotono i nezanimljivo. Međutim, poslovni rezultati pokazuju potpuno suprotnu sliku. Sistem urbanih samouslužnih skladišta predstavlja poslovni model bez prodaje robe, bez kuhinja i gotovo bez zaposlenih, a može donositi izuzetno stabilan prihod.
To potvrđuje iskustvo preduzetnice Veronike, koja je još 2015. godine odlučila da ulaže u taj sektor. Danas upravlja sa tri skladišna centra čija je popunjenost gotovo maksimalna. Osnova njenog uspeha leži u jednostavnoj organizaciji poslovanja, snažnoj tehnološkoj podršci i pažljivo odabranim lokacijama.
Za razliku od klasičnih poslovnih modela koji zahtevaju svakodnevno prisustvo vlasnika, Veronikin sistem je gotovo u potpunosti automatizovan. Njene dnevne obaveze svode se na telefonsku komunikaciju sa klijentima, rešavanje tehničkih problema poput zaboravljenih pristupnih kodova i obradu novih prijava. Ceo proces najma odvija se putem interneta, dok se obilazak skladišta organizuje na daljinu.
"Vrata otvaram putem softvera, klijent ulazi, a ja mu objašnjavam: ‘Ovo je skladište broj 130, površine dva kvadratna metra’“, objašnjava Veronika. Takav sistem joj omogućava potpuno prilagođavanje vremenu korisnika, bez potrebe za dolaskom na lokaciju. Video-nadzor i individualni pristupni kodovi omogućavaju da objekti funkcionišu bez stalnog fizičkog prisustva zaposlenih.
Veliku ulogu u uspehu ima i izbor lokacije. Umesto velikih skladišta na industrijskim periferijama, njeni objekti nalaze se unutar gradskih četvrti. Namenjeni su pre svega lokalnom stanovništvu, koje ih koristi kao dodatni prostor za odlaganje sezonske odeće, sportske opreme, bicikala ili drugih stvari za koje nemaju mesta u stanovima.
"Naši klijenti su komšije iz kraja“, ističe Veronika. Takav pristup omogućava dugoročne ugovore, manju fluktuaciju korisnika i stalnu potražnju. Lista čekanja je u jednom trenutku bila toliko duga da je prestala da je vodi.
Otvaranje skladišnog centra površine oko 400 kvadratnih metara, sa ukupno 97 skladišnih jedinica, zahtevalo je početno ulaganje od približno 100.000 evra. Visina investicije zavisi od stanja objekta i lokalnih propisa, ali se, prema njenim rečima, ulaganje obično vraća u periodu od četiri do pet godina.
Prosečan mesečni prihod po objektu iznosi oko 4.500 evra. Nakon odbijanja fiksnih troškova, koji iznose oko 2.000 evra i uključuju zakup prostora, električnu energiju, internet, bezbednosni sistem i administraciju, neto dobit dostiže približno 2.500 evra mesečno. Najam skladišta površine dva kvadratna metra košta oko 50 evra mesečno, uz uključen PDV i osnovno osiguranje. Ukupna profitabilnost procenjuje se na između 15 i 20 odsto.
Administrativne procedure
Iako je svakodnevno poslovanje relativno jednostavno, najveći izazov predstavljaju administrativne procedure. "U suštini, najveći problem je birokratija“, ističe Veronika. Proces otvaranja novog centra može trajati od osam meseci do godinu dana, tokom kojih se zakup prostora mora redovno plaćati.
Dobijanje radnih dozvola, građevinskih saglasnosti, odobrenja vatrogasnih službi i česte promene propisa dodatno otežavaju ceo proces. „Kada rešite jednu stavku, kažu vam da vam nedostaje druga. To su stvari koje najviše iscrpljuju“, priznaje ona.
Uprkos tome, Veronika ne sumnja u budućnost ovakvog poslovnog modela. Na pitanje da li bi ponovo pokrenula isti posao, odgovara potvrdno. Planira dalje širenje i otvaranje novih skladišnih centara, uz jednu važnu lekciju koju je naučila iz iskustva – krenuti sa većim prostorom.
„Uzela bih malo veći objekat. Možda bih u početku deo ostavila prazan, a kada se pokaže da koncept funkcioniše, postepeno bih ga popunjavala“, objašnjava. Trenutno jedna osoba upravlja sa tri centra, a prema njenim procenama, bez problema bi mogla da vodi i više njih. „Ima dana kada telefon uopšte ne zazvoni“, zaključuje, opisujući posao koji kombinuje visoku zaradu i minimalan svakodnevni angažman.
Kurir Biznis/Dnevno.rs
