Andrej umesto SAD odabrao banatsko selo: Mladi veterinar imao priliku koju bi malo ko propustio, ali se vratio korenima - danas je vlasnik velikog gazdinstva
Mladi veterinar Andrej Trenka (33) iz Padeja, na severu Banata, imao je više mogućnosti nakon završetka studija, da ostane u gradu kao asistent na fakultetu, pa čak i da započne život u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je tokom studija proveo dva leta. Ipak, odlučio je da se vrati u rodno selo, gde danas gradi porodični život i razvija sopstveno poljoprivredno gazdinstvo.
Kako ističe, ključnu ulogu u odluci da budućnost veže za rodni kraj imala je podrška porodice. Dodaje i da je, u vreme kada mladi uglavnom odlaze u gradove, imao sreću da je njegova životna saputnica iz grada došla na selo, te da danas zajedno imaju dvoje dece.
- Život u selu je zanimljiv, nekome je to monotono, ali nama je dobro, navikli smo. Imamo u selu osnovno što nam treba za život. Blizu su nam Ada, Kikinda i Senta, pa kada nam nešto zatreba skoknemo do grada i po obavljenom poslu vraćamo se u našu mirnu seosku oazu - ističe Andrej Trenka.
Iako je imao priliku da upozna život u gradu i inostranstvu, kaže da ga je ipak srce vuklo nazad u Padej.
- Već krajem studija uz podršku porodice započeli smo sa kupovinom priplodnih grla goveda rase šarole, pa je sada u matično stadu četrdesetak grla, plus njihov podmladak čiji broj varira. Pored toga bavimo se i ratarstvom na 60 hektara, jer stočarstvo i ratarstvo moraju zajedno, ruku pod ruku...
Osnovu njihovog gazdinstva danas čini uzgoj goveda mesne rase šarole, dok je ratarstvo neophodna dopuna stočarskoj proizvodnji. Andrej navodi da bi želeo da poveća broj grla, ali da ga u tome trenutno ograničava nedostatak pašnjaka.
Trenka objašnjava da goveda rase šarole nisu previše zahtevna u sistemu krava-tele, jer se drže u otvorenom sistemu, nema muže, a potrebe u ishrani i zdravstvenoj zaštiti su relativno skromne.
- Od strane poljoprivrednih gazdinstava zainteresovanih da razvijaju tovno govedarstvo veliko je interesovanje i potražnja, kako muških tako i ženskih priplodnih grala. Voleo bih da proširim farmu i uvećam broj grla, ali me sputava problem sa pašnjakom koji je prisutan u našem selu. Sada ne postoji mogućnost zakupa pašnjaka i nema mogućnosti da se ograđuje, a dodatni problem što se ne može naći pogodno osoblje za čuvanje stoke na ispaši. Najviše zbog toga, trenutno su sve krave i junad na jaslama...
Prednost u bavljenju stočarstvom za Andreja predstavlja njegovo stručno znanje, ali i činjenica da su sva grla domaćeg porekla i izuzetno izdržljiva. Zahvaljujući veterinarskoj struci, nema dodatne troškove za veštačko osemenjavanje i lečenje stoke.
- Puno mi znači iskustvo koje sam sticao iz detinjstva, jer se porodica bavila poljoprivredom, uvek smo držali i stoku sa kojom sam odrastao, pa se sve nekako uklopilo u jednu celinu, spojili smo sve to u našem gazdinstvu, korisno i lepo - dodaje Andrej Trenka. - Puno nam znači podrška porodica, jer su se otac i majka bavili poljoprivredom, a mi smo na neki način sve to sada podigli na viši nivo, a imamo i planove da dalje razvijamo gazdinstvo. Puno nam je do sada značila podrška koju smo ostvarivali na raznim konkursima iz sredstava namenjenih razvoju agrara iz budžeta Republike Srbije, takođe i preko Fondacije „Prosperitati“ za koju sredstva obezbeđuje Mađarska.
Značajan podstrek razvoju gazdinstva bila su bespovratna sredstva namenjena kupovini četrdesetak grla šarolea i priključne mehanizacije. Trenutno su u procesu ulaska u IPARD program, kroz koji planiraju nabavku novog traktora, što, kako kaže Andrej, predstavlja veći izazov, ali i obavezu da se ispune svi propisani uslovi.
- Proteklih šest godina smo uglavnom ulagali u matični zapat i mehanizaciju, pa i zemlju kupovali. Prema mogućnostima izdvajamo svaki dinar, ne idemo na letovanje i zimovanje, nastavljamo da se razvijamo. Sada su nam goveda na dve lokacije, pa smo na pogodnom mestu nakraj sela uz pašnjak započeli izgradnju nove farme, da bi obezbedili bolje uslove. Rasa šarole nije zahtevna, ali ipak treba obezbediti pristojne uslove kada su telenja u toku i zimski period. Takođe se nadamo da će se stvoriti uslovi da se iskoristi veliki potencijal pašnjaka, kako bi se smanjili troškovi proizvodnje.
Na ukupno 60 hektara obradive zemlje, od čega je veći deo u zakupu državnog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa zbog stočarske proizvodnje, Trenkini gaje pretežno ozime kulture, pšenicu, ječam, ovas, raž i lucerku. Više od polovine proizvedenih useva koristi se za ishranu stoke, dok u narednom periodu planiraju izmene setvene strukture u korist povrtarstva i industrijskog bilja.
Biznis Kurir/Dnevnik.rs
