STARI ZANAT POSTAO ISPLATIV: Pomoću 2 stvari možete da razvijete ozbiljan biznis, cene im se kreću i do 700 €

Zlatiborsko selo Skržuti je tipično mesto u kome su decenijama zahvaljujući ručnom radu nastajali vuneni džemperi, prsluci, rukavice i čarape.

Ona je pre desetak godina odlučila da nastavi tradiciju i posveti se ozbiljnije ovom poslu uprkos izazovima sa kojima su danas mnogi zanati, pa i ovaj, suočeni.

Pletenje kao brend

Pre 13 godina pokrenula je preduzetničku radnju koju je nazvala Wool Art Skržuti. To je bila mala radionica koja se bavi pletenjem džempera, čarapa, prsluka, jakni, rukavica, šalova…

Za Wool Art više se čulo pre dve godine. Tada su dobili specijalno priznanje za brendiranje starih zanata Udruženja poslovnih žena. Danas je cela porodica Golubović uključena u pletenje, odnosno proizvodnju ovih ručnih radova, počev od ideje do realizacije. Branki pomažu i roditelji.

- Posle bake, moji roditelji su nastavili da se bave ovim poslom, jer je kriznih devedesetih moralo da se na razne načine dođe do nekog prihoda. Svi u porodici i užoj familiji smo pleli, a moj otac je pokušavao da to što ispletemo proda - priča za Forbes Srbija vlasnica Branka Golubović.

U početku kao ispomoć

Kaže da u početku u tome nije videla previše perspektive i zaposlila se u jednoj kompaniji. Sporadično se priključivala i pomagala roditeljima u pletenju, kada joj je to vreme dozvoljavalo.

Kako je kasnije njen otac slučajno došao do ljudi iz inostranstva koji su zainteresovani za ovakve proizvode, posao je morao da se radi ozbiljnije i da se plete više. Budući da je to podrazumevalo izvoz veće količine proizvoda od vune javila se potreba da se otvori firma.

Kako se prethodno bavila poslom koji nema veze sa ovom delatnošću na početku joj je najteže bilo sve "u organizacionom smislu". To se odnosilo na papirologiju za registraciju firme, da predvidi troškove, nađe pletilje i sve ostalo što prati ovu delatnost.

Srećom, uvidela je da poštovalaca tradicije i dalje ima u velikom broju pa je odlučila da neke od motiva koje je plela njena baka uvrsti u kolekciju. Prvih nekoliko godina robu su im sporadično potraživali butici. Prekretnica je bio period kada je odlučila da pokrene prodaju preko interneta.

Pletenje i internet

- Shvatila sam da bi celokupna priča što se tiče dizajna i načina izrade morala da se promeni, da se poveća vidljivost brenda i prate trendovi urbanih ljudi. Odluka je pala na otvaranje internet prodavnice. Imala sam utisak tada da je vreme da to uradim - priča.

Odlučila je da malo "odstupi od klasike" i modernizuje modele. Nije se držala samo etno motiva već je ubacila modernije modele, u više boja, da izgleda koloritnije.

Pandemija korona virusa iako je sa sobom nosila mnoge teškoće za preduzetnike, za Wool Art se ispostavila kao prekretnice u poslu, kaže naša sagovornica.

- To se poklopilo sa periodom kada sam pokrenula onlajn prodaju i onda je posao praktično eksplodirao. Od korone do danas potražnja i promet su se povećali petostruko - priča Golubović.

Kupuju i stranci

Osim naših ljudi, proizvode prodaju i širom Evrope. Prevashodno kupcima u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj i Holandiji. Među njima ima i naših ljudi koji žive tamo, ali i stranaca koji poštuju pletenje i ručni rad, cene njegovu vrednost i ne viđaju u svojim zemljama takve proizvode često.

Održiva moda odnosno prirodni materijali nisu zanemarljiva stavka prilikom odlučivanja šta će nositi, kaže sagovornica.

Iako nema mogućnosti da kupac poruči dezen po svojoj želji, svaki proizvod koji mogu videti na sajtu je unikat. Na svakom postoji šara odnosno detalj koji je različit. Ono što je interesantno je da iako mlađima pažnju privlače neki od atraktivnijih komada, na kraju ipak odluka padne na neki od džempera ili kaputa sa motivima i pejzažima zlatiborskih sela i karakterističnih kućica ili šara kakve, recimo, postoje na pirotskom ćilimu.

Vunene čarape kao zaštitni znak

Naprodavaniji proizvod su ipak vunene čarape. Kaže da one najviše asociraju ljude na tradiciju i zlatiborski kraj. Branka je međutim odlučila i da kod izrade vunenih čarapa unese male izmene.

- Ranije smo imali klasične vunene čarape u beloj, crnoj i sivoj boji, a sada u tridesetak boja. Uz to su ukrašene različitim dodacima - navodi Golubović.

Kada je reč o tome koliko je vremena potrebno da pletilje izrade neki od proizvoda, kaže da je za džemper potrebno makar desetak dana dok su kaputi najkomplikovaniji i potrebno je dve nedelje. Zato u ovom poslu nije moguće tokom godine izbaciti više od tri modela.

U pletenje uključeno dvadesetak pletilja

Kad su počele i veće potrebe za robom, počeli su da angažuju i više pletilja. Trenutno su dve stalno angažovane, a povremeno angažuju 20-ak pletilja iz zlatiborskog kraja. Sarađuju sa preduzetnicama koje se bave sličnom delatnošću.

- Posao se ne završava samo u našoj radionici, već se po potrebi angažuju žene iz seoskih područja, obično domaćice. One pletenjem u slobodno vreme doprinose kućnom budžetu. Od nas dobiju predivo i model koji je potrebno izraditi - objašnjava Branka.

Ovaj zanat deli sudbinu ostalih. Iskusnih pletilja sve je manje, a potrebe sve su veće. Zato je i proizvodnja u Wool Art-u limitirana. Branka kaže da je problem u tome što se ovaj zanat kao i mnogi drugi više ne prenosi na nove generacije kao kada je ona bila dete. Smatra da bi od velike koristi bile škole pletenja.

Glavne dizajnerke su pletilje

Branka je kao i ranije tokom rada sa bakom zadužena za ideju. A dalji dizajn dogovara sa ženama koje pletu.

- Mogu da napravim skicu, ali to se kroz sliku ne može sve precizno do kraja izvesti i u praksi se tokom ručnog rada uvek moraju napraviti nekakve korekcije koje se dogovaraju sa ženom koja u tom trenutku radi. Žene koje pletu su najveći dizajneri proizvoda - kaže Branka.

Dogovor koji imaju je da modeli i dizajn izgledaju tako da kada neka dama obuče kaput ne može da ne bude neprimećena na ulici.

Vuna od domaćih proizvođača

Uprkos različitim trendovima ostali su verni vuni kao sirovini i to onoj od domaćih uzgajivača ovaca. Danas je, za razliku od pređašnjih perioda celokupan proces proizvodnje vunenog vlakna, pa i predenje, mehanizovan.

To omogućava ujednačenu debljinu i dužinu vlakna, broj uvoja prediva i neophodnu zaštitu vlakna. Time je poboljšan kvalitet i trajnost proizvoda, objašnjava sagovornica. Vuna koju koriste u radu prerađuje se u domaćim radionicama kojih je najviše u Vojvodini, ali i okolini Pirota.

Brankin plan je da otvori atelje odnosno izložbeni prostor gde bi posetioci mogli da se bolje upoznaju s tradicijom. Tako bi doprineli i da se unapredi turistička ponuda Zlatibora, smatra Golubović.

Problem niske kupovne moći

Branka primećuje da danas mlade žene u preduzetništvo ulaze mnogo hrabrije i da je to baš ono što je njoj nedostajalo na početku. Sada bi svakome ko se odluči na ovaj korak savetovala da, ako su sigurni da imaju dobru ideju i proizvod, guraju napred.

- Problema i izazova će biti, ali ako znate da imate kvalitetan proizvod, svim silama idite napred. Strah jeste dobar saveznik i zbog njega ćete možda razmisliti dva puta i nećete praviti pogrešne korake - poručuje vlasnica Wool Art-a.

Golubović kaže da bi volela da ima bolji plasman u inostranstvu. Objašnjava da, bez obzira na to koliko je truda uloženo, mora da računa na to da naši ljudi neće moći da plate onoliko koliko jedan ručni rad zaista vredi.

- Recimo, ako kod nas u radnji jedan komad košta 150 evra, a njegova realna vrednost je 700 evra, to pokazuje da ipak moram da se prilagodim cenama na tržištu. Ne mogu da predvidim da kaput košta 500 ili 700 evra ako platežna moć kod nas nije takva da nekome po toj ceni mogu da prodam - zaključuje Golubović.

BiznisKurir/eKapija