Marijana Miladinović Jovanović (51) diplomirani je pedagog, stručni saradnik u Tehničkoj školi u Despotovcu, majka troje dece, baka i supruga. Odrasla je uz majku koja je bila domaćica, veoma je vešto i lako plela iglama. Od nje je nasledila talenat za pletenje i nastavila da neguje ovu veštinu.
- Tokom svoje mladosti nosila sam unikatne pletene bluze, džempere i haljine. Pored majke, imala sam i kumu koja je vezla goblene. Znala sam da heklam, pletem i vezem još u osnovnoj školi - započinje Marijana.
Specifičnu tehniku pletenja prstima otkrila je na internetu pre desetak godina, što joj se veoma dopalo i pokušala je da savlada ovaj rad.
- Učinilo mi se zanimljivim, originalnim i izazovnim. Кrenula sam da isprobavam. Išlo mi je od ruke, pa su tako nastajali raznovrsni šalovi. Iste sam pravila samo ukoliko neko poruči baš konkretan šal kakav sam uradila. Bili su različiti i po boji, obliku i izboru prediva. Oni se brzo izrađuju, tako da se ne čeka dugo na uživanje u gotovom proizvodu. Plete se na prstima leve ruke, prebacujući konac i petlje prstima desne ruke - nastavlja ona.
Marijana je bila i članica udruženja ,,Zlatne ruke Resave'' iz Stenjevca, što joj je dodatno pomoglo da njeni ručno izrađeni proizvodi dospeju do velikog broja ljudi, tako što ih je izlagala na prodajnom stolu na Trgu u Despotovcu.
- Prodavala sam i neposrednim kontaktom. Motiv nikada nije bio isključivo novac, već sreća prilikom izrade i zadovoljstvo zadovoljnih kupaca. Veliki broj šalova sam poklonila dragim ljudima. Preko udruženja i projekata koje sam radila za njih, povremeno smo dobijale predivo i konac, ali sam kupovala i sama posebno predivo sa pomponima, jer su tada bili apsolutni hit - objašnjava Miladinović Jovanović.
Takođe, pored pletenja prstima, postoji i izrada šalova na kutijama, koja se radi po sličnom principu, samo se dobije drugačiji oblik gotovog proizvoda.
- Izrada šalova na kutijama, specijalno izrezanim za tu namenu, radi se slično kao prstima, samo je šal tada valjkastog oblika i može da se navuče preko glave i služi kao topla kragna ili zaštita od vetra, bez dodatnog spajanja, praktično nikakav šav ne postoji - priča Marijana.
Smatra da nijedan ručni rad ne može da bude adekvatno naplaćen, jer ne postoji ta suma koja bi nadoknadila uložen novac, trud, vreme i znanje.
- Meni je to predstavljalo povremeni izvor prihoda. Tržište obiluje ogromnom ponudom, ali se nađe mesto za svakog. Interesovanje postoji, uvek se nađe neki ljubitelj takvih rukotvorina, tako da i kada se najmanje nadam, ipak se proda - kaže umetnica.
U poslednje tri godine članica je i udruženja žena Кreativne Despotovčanke, zbog čega je izradu šalova malo stavila po strani.
- Kreativnost sam usmerila u lasersko graviranje i sečenje topera, dekoracija za praznike i slavlja, za slatke stolove, predmete od drveta, MDF-a, privezaka, magneta i slično. Inače se bavim i vezom, prošla sam obuke za zlatovez, pustovanje vune i tkanje. Kod mene dosada ne postoji, uvek je pretvaram u kreativnost - zaključuje Marijana.
NE PROPUSTITE
