ZA OVAJ MARKET MORA DA SE ČUJE! U njihovoj radnji ima svega, neka roba jeftinija nego na zvaničnim sajtovima, a ukusi da se raspametiš!

Pred novogodišnje praznike nekoliko viđenijih čačanskih firmi se odlučilo da korporativne poklone za svoje klijente potraži u Moravskom marketu, malenoj radnji koja obiluje proizvodima koji stižu direktno iz poljoprivrednih gazdinstava čačanskih, gornjomilanovačkih i dragačevskih sela.

Osnovna ideja ovog udruženja je edukacija poljoprivrednika kako bi oni ono što proizvedu, umesto kao sirovinu prodavali kao gotov proizvod. Mnoga sela u ovom delu Srbije imaju potencijal za seoski turizam, pa je i šansa za opstanak tog stanovništva u prodaji gotovih proizvoda turistima koji u te krajeve budu dolazili.

- Na primer umesto što mleko prodaju za 50 ili 60 dinara, upakovan sir im mogu ponuditi za 900 ili 1.000, takođe papriku koju proizvedu umesto kao sirovinu od 150, u tegli ajvara ona košta 800 ili 1.000. Kroz finalni proizvod mogu da zarade više, a ako se udruže sa komšijama njihova računica može biti i isplativija – priča Radulović.

Udruživanje poljoprivrednih proizvođača je i model za održivost malih domaćinstava na selu, a prerada, prodaja i seoski turizam, trend su koji ima potencijala. Praksa pokazuje da se sve više ljudi vraća prirodi naročito mlađe generacije koje rade u velikim gradovima, pa im je odlazak na selo beg od stresa i svakodnevice.

- Posle korone, naša procena je da će sve veći broj ljudi dolaziti na selo da borave u tim domaćinstvima. U našem kraju već sada imamo takve primere seoskog turizma. Razvija se i tranzitni turizam, jer sve više ljudi iz Srednje Evrope ovim putem prolazi ka moru, što je idealna šansa da bar u prolazu i tokom kratkotrajnog boravka, pazare njihove proizvode. Veb-šop je dokaz da oni koji su jednom probali čačanske sireve, ajvar, domaće sokove, slatka, džemove, suve šljive, višnje i maline u čokoladi kasnije te iste proizvode poručuju – priča sagovornik.

Razvojem turističkih potencijala čačanskog kraja, Dragačeva i takovske regije sve je veći i broj mladih koji se iz gradova vraćaju na imanja svojih predaka. Oživljavaju svoja domaćinstva i uređuju za potrebe bavljenja seoskim turizmom. Osim domaće hrane, turisti traže i rakiju, po kojoj je ovaj kraj prepoznatljiv.

- Imamo i 12 proizvođača voćnih rakija, koji su registrovani kao destilerije. Neke od njih su u market i jeftinije nego kod proizvođača, jer se trudimo da ne dodajemo marže. Takođe sa dosta dobavljača napravljen je takav dogovor da je njihova roba kod nas jeftinija nego na njihovim zvaničnim sajtovima. Ovo je jedinstveno mesto gde se mogu naći skoro svi proizvodi koji nastaju u gazdinstvima ovog kraja, sve zdravo, sveže i domaće – priča Radulović.

Ako bi u ovu prodavnicu ušao kakav vešt fotograf mogao bi da snimi najlepšu razglednicu Čačka, Gornjeg Milanovca i Dragačeva u jednom kadru. Jedna do druge na rafovima se nalaze kutijice, tegle i flaše ukusno dizajnirane i ukrašene sa ukusima koji vraćaju u detinjstvo.

Vina iz domaćih podruma s Jelice i Kablara, liker od lavande, brašna od heljde i belog kukuruza osmaka, čajevi, mlekarski proizvodi, zamrznuta peciva, zimnica, slanina sapunjara i čvarci od svinje moravke, sokovi od spelte, medovi i krem medovi, propilis i perga, turšija i slatki namazi bez šećera, sapuni, suveniri, džemovi, slatka, čokoladirano suvo voće u oko 20 različitih proizvoda i ukusa, kompletna zimnica, kiseli kupus, sok od paradajza samo su neki od 450 proizvoda. Među njima je i rakija koja je pod zaštitom UNESCO-a kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ali mesta je bilo i za mlade gastronomske inovatore.

- Mladić iz Guče, inače kuvar na prekookeanskom brodu pokrenuo je proizvodnju vrlo neobičnih proizvoda. U ukusnu poslasticu je spakovao slatka veoma neobičnih kombinacija, poput slatkog od maline, nane i limete, zatim je spojio ukus čokolade i čilja, kao i višnju i belgijsku ćokoladu. Ovaj mladić je napravio i nekoliko soseva netipičnih za naše podneblje kombinujući luk, čili, tiku, masalu, habanero paprika i burbon. Kulinarsko iskustvo na kruzerima je doneo u Čačak i pokrenuo biznis. Bez njegovih soseva se ne može zamisliti nijedno jelo internacionalnih kuhinja sveta. Sosevi su zaista neobični, neki slatkasti, neki ljuti, ali se traže. Ljudi dolaze i ove teglice često odnose u inostranstvo. Proizvođači su se zaista potrudili da osim što je unutra autentičan ukus ovog kraja, svaka teglica ili flašica može da bude i suvenir Čačka, Gornjeg Milanovca, Dragačeva…- navodi sagovornik.

Oko 50 poljoprivrednih proizvođača, odnosno prerađivača domaće hrane se trenutno nalazi na listi čekanja kako bi sa svojim proizvodima ušli u Moravski market. Njima članovi udruženja daju instrukcije i savete u vezi sa procedurama za deklarisanje proizvoda, što je jedini uslov za mesto na rafu. Takođe, uslov je i da poljoprivrednici imaju registrovano gazdinstvo, što odavno svi ispunjavaju.