TOPALOVIĆI PRAVE SPECIJALITETE KOJIMA RETKO KO MOŽE DA ODOLI: Našli svoju računicu, ne prodaju sirov proizvod i odlično zarađuju

Od vruće lepinje iz zidane furune i kajmaka nema bolje poslastice. Srpskom „belom mrsu“ retko ko može da odoli. Sir i kajmak specijalitet su na našim trpezama, a uz to donose zaradu poljoprivrednim gazdinstvima.

- Iako deluje da nije teško spremiti sir i kajmak, praksa pokazuje da oko njega ima dosta posla i truda. Mnogi ne znaju da je za jedan kilogram kajmaka potrebno čak 30 litara mleka. Nakon muže krava mleko cedim u dezinfikovane posude, posle čega sledi kuvanje. Zatim se mleko odlaže na sobnoj temperaturi kako bi se posle 24 sata na površini posude formirao kajmak. Tako formiranu masu skidam, pakujem u posude i posolim - objašnjava proces pravljenja kajmaka Gorica Topalović iz mioničkog sela Krčmar.

Preradom poljoprivrednih proizvoda do solidne zarade

- Kada se skine kajmak da bi se dobio sir, mleko se zagreva na na 30 stepeni. Zatim se u njega dodaje sirište i čeka se oko sat vremena dok se ne odvoji surutka od guste mase, usirenog mleka, takozvane – grude ili posirevine. Ta gusta masa se sipa u gazu i odlaže da se ocedi na čvrstu podlogu. Gruda se čvrstim predmetom pritisne i sa gornje strane kako bi se dobio pravilan oblik. Nakon izvesnog vremena dobijena masa se seče na kriške i soli po ukusu. Nakon toga sir se nalije posoljenom surutkom - kaže Gorica.

Topalovići kažu da nemaju problema sa plasmanom sira i kajmaka, a sve količine koje se proizvedu u ovom domaćinstvu uglavnom prodaju na pijaci i kod ugostitelja. Na farmi je 7 krava i 10 koza.

- Za kvalitetan sir i kajmak prvenstveno je važna kvalitetna ishrana stoke, ali i način na koji se prerađuju i skladište ovi proizvodi. Ako je loša higijena i nedovoljno hlađenje u procesu pripreme, ni sir ni kajmak ne mogu da budu dobri. Za dobar sir i kajmak važna je masna jedinica, pažljiva prerada i odgovarajući uslovi - napominje naša sagovornica.

U zapadnom delu Srbije u Kraljevu, Čačku, Valjevu, proizvodnja sira i kajmaka za razliku od drugih krajeva Srbije. Vezana je klimatske uslove, ali pre svega bazirana je na tradiciji.

- Što se tiče samog kvaliteta i načina proizvodnje ovih namirnica u valjevskom kraju u odnosu na druga mesta može da bude u sistemu gajenja životinja. Tako, u selima oko Kraljeva ili u drugim pasivnijim krajevima, životinje su više na ispaši pa je tu značajan uticaj sastava trava na proizvode, gde one kroz svoj hemijski sastav daju poseban ukus i miris proizvodu kao što je kajmak ali i drugim mlečnim proizvodima - kaže dr Radosav Vujić, savetodavac za stočarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo.

kurir.rs/Agromedia