U Srbiji uveliko traju otkup i prerada šljive, koja bi uskoro svoj plasman mogla da pronađe i na kineskom tržištu. Naime, Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine je stupio na snagu 1. jula i obuhvata više od 20.000 proizvoda, za koje je oslobađanje poreza i do 90 odsto. Srpski proizvođači očekuju da će se i suva šljiva uskoro naći na tržištu koje broji 1,4 milijarde stanovnika.
- Kvalitet ovogodišnjeg roda šljive je zadovoljavajući. Zbog velike suše plodovi imaju visok procenat šećera, nema truleži, a sam plod je suv, zbog čega se teško se suši. Mi ćemo ove sezone u našim pogonima osušiti oko 400 tona sirove šljive. Prošle godine rod je završio u Grčkoj i na domaćem tržištu, a ove verujem da ćemo izvesti u Kinu. Postoje najave i mi se uzdamo u taj plan – priča Čačanin Radomir Ljujić, diplomirani inženjer hemijske tehnolojije čija porodica u Mrčajevcima ima sedam hektara pod šljivom, pretežno sorte stenlej.
Inače, Ljujić je javnosti poznat kao višegodišnji generalni direktor današnje vojne fabrike "Sloboda" u Čačku. Nakon penzionisanja, angažovao se da sinu pomogne u porodičnom poslu u kojem koordinira tehnološkim postupcima u procesu sušenja šljive firme "Promo pen".
- Naša sušara ima dnevni kapacitet od 20 tona. Od 400 tona sirove mase koliko će kroz pogone proći ove sezone, dobićemo ukupno 100 tona suve šljive. Veleprodajna cena kilograma kod prerađivača je oko 400 dinara. Međutim, svedoci smo da se u marketima prodaje po ceni od 1.300 do 1.400 dinara - priča Ljujić.
BEZ CARINE
Od 1. jula u Kinu iz Srbije će između ostalog, bez carine moći da se izveze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, kao i proizvodi hemijske i mašinske industrije. Srpske firme koje koriste povoljnosti povlašćene trgovine, moraće da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u Srbiji. Voćari i prerađivači neće imati težak posao u toj oblasti, međutim, deluje da je lakši put do gotovog proizvoda, nego onaj koji proizvođače vodi do ujedinjenja koje bi im donelo višestruke koristi.
- Srbija danas nema ukrupljenu i organizovanu proizvodnju šljive, a sve to nam smanjuje konkurentnost na svetskom tržištu. Sa neuređenim tržištem kakvo je trenutno naše, niko nije na dobitku. Veoma je važno ovaj posao raditi organizovano, počev od države koja treba da podrži ovu proizvodnju, preko proizvođača koji treba da je bere onda kada treba, a ne kada hoće ili mora, pa sve do saradnje među proizvođačima. U pojedinačnim nastupima mi smo nekada sami sebi konkurencija, a to nikako nije dobro. Pre 120 godina smo bili najveći proizvođači suve šljive na svetu. Tada smo proizvodili 50 hiljada tona, a danas svega pet hiljada tona. Tada su sušare bile na dim, a svaka je kuća imala. Izvozili smo u čitavu Evropu – priča Ljujić dodajući da je ove godine poseban problem bio radna snaga.
Cena radne snage je gotovo 50 odsto od prodajne cene ovog voća, pa je ispalo da onaj ko ima šljivu bolje da je pokloni, nego da je bere i prodaje.
- Branje i sakupljanje proizvođače košta 12 dinara po kilogramu, a kilogram sirove šljive u otkupu se trenutno plaća 25 dinara – priča Ljujić.
Suva šljiva iz Srbije nekada je bila na dobrom glasu. Sušili su se plodovi autohtoniih sorti poput šumadinke i madžarke. Danas se u tehnološkom postupku prerade ovog voća koriste hibridne vrste, koje imaju određene prednosti, ali i brojne mane u odnosu na stare. Najčešće je to stenlej, sorta koju odlikuju krupni plodovi, a najveća mana je što dehidriran plod nakon izvesnog vremena prekriva beličasta praškasta skrama, koja utiče estetski doživljaj samog proizvoda.
NE PROPUSTITE
