OVAJ SEKTOR TRAŽI DOSTA FIZIČKOG RADA, ALI OD ZARADE BOLI GLAVA! Subvencije po hektaru 63.000, a cene proizvoda do 40% veće

Organska proizvodnja u Srbiji godišnje raste za oko 25 odsto, a u svet se godišnje ovih zdravih proizvoda izveze u vrednosti oko 50 miliona evra.

- Tom proizvodnjom se bave siromašni proizvođači koji imaju između dva i osam hektara. Najviše je onih koji imaju dva do tri hektatra pod organskom proizvodnjom. Ta proizvodnja je skuplja oko 40 odsto od konvencijalne, pa su i organski proizvodi za isto toliko skuplji. Te proizvode ne kupuje svako i uglavnom ti mali proizvođači imaju svoje stalne kupce kojima isporučuju proizvode. Oni od toga žive, a oni koji imaju ozbiljnu proizvodnju pod plastenicima i staklenicima njima se to više i isplati - kaže Gulan za Kurir.

On dodaje da je godišnji izvoz organskih proizvoda vredan oko 50 miliona evra, a mogao bi biti mnogo veći kada bi se mali proizvođači udruživali.

- Ako svako izvozi svoj proizvode nema tu uspeha. Jedino rešenje je da se više njih udruži u zadruge i da izvoze zajedno - isitče Gulan.

U Srbiji ima ukupno tri miliona i 257.000 hetara obradivog poljopriverdnog zemljišta, od čega je svega oko jedan odsto pod organskom proizvodnjom.

Kako bi unapredila ovu vrstu proizvodnje zdrave hrane država po hetaru isplaćuje 63.000 dinara subvencija, kao i 56.000 dinara po grlu u organskoj stočarskoj proizvodnji.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković nedavno je istakla da u organskoj proizvodnji Srbija raste 20 do 25 odsto, kao i da istovremeno prati svetske trendove.

- Za ovu 2024. godinu, subvencija za organsku proizvodnju po hektaru je 63.000 dinara. To je uvećanje od 250 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. S druge strane što se tiče organske stočarske proizvodnje, subvencija je uvećana za 40 odsto. Ako je 40.000 dinara po grlu u konvencionalnoj, onda je 40 odsto veća u organskoj - pojasnila je Tanaskovićeva.

U Službi za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije ističu da organska proizvodnja u Srbiji obuhvata oko 0,8% ukupnih obradivih površina, što se može činiti kao mali procenat, ali ovaj sektor beleži stalni rast.

- Prema podacima iz prethodnih godina, površine pod organskom proizvodnjom su u stalnom porastu, posebno u sektorima voćarstva i ratarskih kultura. Od prošle godine imamo i veliki porast konverzije pašnjaka i livada što znači da možemo očekivati i značajnije pomake u stočarskoj proizvodnji . Najzastupljeniji proizvodi u organskoj proizvodnji su u voćarstvu, naročito malina zauzima značajan deo organskih površina. Maline su posebno važne zbog velike potražnje na međunarodnom tržištu. Organske žitarice - proizvodnja pšenice, kukuruza, kao i drugih žitarica je zastupljena i namenjena većinom izvozu. Med i začinsko bilje su u porastu - kažu u PKS.

Kako objašnjavaju troškovi organske proizvodnje mogu biti dosta veći u poređenju sa konvencionalnom poljoprivredom, a sve zavisi od proizvoda do proizvoda.

- Ovo se prvenstveno odnosi na višu cenu inputa: organski sertifikovani semenski materijal, đubriva, i preparati za zaštitu bilja su skuplji od konvencionalnih ekvivalenata. Organska proizvodnja zahteva više manuelnog rada, posebno u kontrolisanju korova i održavanju zemljišta. Međutim, organski proizvodi često postižu značajno višu cenu na tržištu. Potražnja za ovim proizvodima je u porastu, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu, što doprinosi njihovoj isplativosti. Organska proizvodnja je posebno isplativa u sektoru izvoza - naglašavaju u PKS.

Kako bi pomogla promociji organskih proizvođača PKS organizuje nastup na sajmu Biofah u Nirnbergu svake godine gde organizuje Nacionalni štand u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije.

- A od sledeće godine skoro svaki sajam prehrambeni gde učestvuje Srbija će imati organski deo - ističu u PKS.