Oglas jednog obućara iz Niša uzburkao je društvene mreže. Majstor zanata radniku sa iskustvom nudi platu od čak 100.000 dinara! Otvorena je i mogućnost još veće zarade. Ova ponuda mogla bi se smatrati velikodušnom, međutim, istina je da neke poslove u našoj zemlji više nema ko da radi.
Vlada Srbije objavila je nedavno spisak deficitarnih zanimanja, uz novčanu stimulaciju budućih srednjoškolaca ako se odluče za upis nekog od tih profila.
Vlasnik radnje, koji posluje više od tri decenije, pokušao je da privoli ispomoć.
- Potreban majstor obućar sa iskustvom za rad u servisu. Početna plata 100.000 dinara i dodatno se plaćaju doprinosi. Probni rad traje nedelju dana, koji je takođe plaćen - pisalo je u oglasu, a ubrzo je stigla i dopuna. - Nema ovde gazda! Ili si majstor približan meni ili nisi. Nikome ništa ja ne 'dajem'. Potencijalnom majstoru se pruža prilika da zaradi i više ako je u svim obućarskim popravkama majstor.
Da je samo obućara danas teško pronaći, ovo bi bila ponuda za primer. Zanatlije su danas na ceni, ali preko granica naše zemlje. I ne samo oni. Spisak deficitarnih zanimanja je podugačak. Među njima su građevinari, lekari, profesori, kuvari...
Stoga je Vlada Srbije usvojila krajem 2023. godine Uredbu o podršci dualnom obrazovanju - podršci učenju kroz rad. Svi koji u stručnim školama upišu one profile u kojima je očigledan manjak radnika, dobijaće mesečno po 5.000 dinara pomoći države. Ovaj novac uplaćivaće se učenicima preko namenskog računa u Poštanskoj štedionici.
ŠARENA LISTA Građevinarstvo i medicina su grane u kojima je u Srbiji najosetniji manjak zaposlenih. Pored pekara, mesara, obućara i poslastičara na listi zanimanja kojima sleduje pomoć države se nalaze i tehničar za metalurške tehnologije, bravar-zavarivač, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, kuvar, izrađivač hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač, tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, vinogradar - vinar.
Unija poslodavaca Srbije u objavljenoj publikaciji na temu deficitarnih zanimanja istakla je da su poslodavci nedostatak radne snage izdvojili kao poseban izazov sa kojim se treba hitno suočiti i pronaći rešenje, jer već sada postoje ozbiljne poteškoće da se u određenim delatnostima pronađe stručan kadar spreman da prihvati ponuđen posao.
- Ovde je zanačajno pomenuti i radne migracije koje se iz godine u godinu povećavaju i tačan broj onih koji odlaze iz zemlje radi posla gotovo da je nemoguće dobiti - navode u Uniji poslodavaca. - Situacija je takva da bolje plaćene poslove u inostranstvu traže i oni sa zanatskim zanimanjima i oni visokoobrazovani.
Prema objavljenim podacima, najveću potrebu za novim kadrovima ima sektor trgovine i to su zanimanja u oblasti prodaje, komercijale, marketinga i slično. Tu je i sektor za poziciju programera za mobilne aplikacije. Tražene su i arhitekte i inženjeri elektrotehnike. Širenjem društvenih mreža i novih načina komunikacije, javila se potreba za novim zanimanjima tako da se sve više traže specijalisti za društvene mreže, kao i stručnjaci za obradu podataka.
- U delatnostima usluga smeštaja i ishrane nedostaju ugostiteljski radnici, poput konobara i kuvara, pomoćnog osoblja u kuhinji i u hotelima. Nedostaju građevinski inženjeri, vozači i mašinski inženjeri. U oblasti auto industrije nedostaju mehaničari, auto-električari, a u oblasti zdravstva doktori sa specijalizacijom anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, ginekolozi - kažu u Uniji poslodavaca.
Kako se navodi u publikaciji, obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije mogu dati odgovor na rešavanje nekih deficitarnih zanimanja. Posebno je naglašena saradnja obrazovnih institucija i privrede sa ciljem da se u preduzećima organizuju prakse kako bi mladi tokom formalnog obrazovanja primenili stečena znanja u realnom poslovnom okruženju. Kod nas se obuke realizuju najčešće u samim kompanijama gde stariji zaposleni uče mlađe radnike da ovladaju određenim veštinama.
biznis.kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
Bonus video:
