Verovatno nema Beograđanina koji nije primetio da su, osim za volanima u javnom gradskom prevozu i gradilištima, strani radnici sve prisutniji i u marketima, restoranima brze hrane, kao i na poslovima čišćenja.
Zato i ne čudi što pljeskavice u jednom velikom tržnom centru moramo da naručujemo na engleskom jeziku.
Iako bi se u prvi mah mah moglo pomisliti da omladina i studenti neće da rade, pa zato stranci popunjavaju upražnjena radna mesta, istina je, kako saznajemo u omaldisnkim zadrugama, ipak drugačija.
- Interesovanje studenata za posao je velio i ono raste iz godine u godinu. Dnevno imamo više od 100 prijavljenih omladinaca koji žele da rade. Zarada im je najbitnija i pošto imaju samo dva meseca slobodna bitno im je samo da krenu da rade i nešto zarade. Ne biraju poslove, rade svuda, po restoranima, dostavama i kao vozači i u prodavnicama gde uglavnom rade na sortiranju robe - objašnjava za Kurir Breda Milić, direktorka Omladinske zadruge "Bulevar".
Prema njenim rečima, zavisno od komplikovanosti posla satnica se kreće od 380 do 430 dinara.
- Za teže poslove ugovaraju se dnevnice koje se kreću od 3.200 do 5.500 dinara za osam do 10 sati rada. Nekad dnevica zna da bude i 6.000 ili 7.000 dinara, kada je na primer u pitanju selidba i nošenje nameštaja na 5. sprat - objašnjava Breda Milić.
BROJKE
- 3.200 je najniža satnica preko omladinskih zadruga
- 5.500 dinara je dnevnica za komlikovanije poslove preko studenstke zadrug
- 7.000 dinara iznosi dnevnica za teške poslove poput nošenja nameštaja
Ona dodaje da je sve veći broj tinejdžera od 15 godina pa naviše koji po Zakonu mogu da rade, koji rade preko omladinske zadruge.
Odgovor na pitanje zašto sve češće radnike iz Indije viđamo u marketima dobili smo u "Amanu".
- U Amanu je situacija takva da mi samo u Beogradu imamo 180 maloprodajnih objekata i skoro 1.700 zaposlenih i da zbog širenja mreže i otvaranja novih prodavnica imamo potrebu za radnom snagom. To je uslovilo da potražimo pojačanje i na stranom tržištu. Trenutno imamo 10 zaposlenih iz Indije koji su kod nas šest meseci. Oni rade pod istim uslovima kao i domaći radnici, osim što za njih poslodavac snosi poslove smeštaja, ishrane i izrade dokumentacije potrebne za zakonski rad u Srbiji - kaže za Kurir Srđan Jović, direktor kadrovske službe u Amanu.
STANUJU NA PERIFERIJI GRADA
Kako saznajemo radnicima iz dalekoistočnih zemalja poslodavci zbog nižih cena iznajmljuju zajedničke smeštaje na periferiji Beograda, U Vrčinu i Surčinu.
Jović ističe da su Indijci vredni radnici ali da zbog jezičke barijere još uvek ne rade na kasama.
- Oni slažu robu po rafovima, ali imaju želju da nauče jezik i vrlo lako ostvaruju kontakt sa potrošačima. Reakcije kupaca su pozitivne, a i oni su zadovoljni. Iako oni ispadnu skuplji kompaniji od domaćih radnika računamo da će se ljudi koji su došli iz dalekoistočnih zemalja zadržati neki period kod nas. Generalno je velika fluktuacija zaposlenih na tržištu i pretpostavka je da oni neće tako brzo promeniti poslodavca. Zato smo preko Uprave za stance podneli zahtev za još 30 radnika iz Indije - objašnjava Jović.
NE PROPUSTITE
