Žene preduzetnice iz Srbije, udružene u "Ekobag" prave od PVC folije, materijala starih reklamnih bilborda i platna za jedra, razne upotrebne predmete, torbe, novčanike i asesoare i prodaju ih u Italiji, Austriji, Nemačkoj i Sloveniji.
- Bile smo na sajmu socijalnog preduzetništva u Milanu, gde smo prodale 150 torbi. Učestvovale smo i na sajmu nanotehnologije u Parizu, tamo smo prodale 45 torbi - rekla je predsednica tog Udruženja Ivanka Stamenović.
"Ekobag" postoji 14 godina, a najviše sarađuje sa velikim i proverenim kompanijama kao što je Erste banka za koju su izradile torbe za laptop. Preduzetnice, kako je istakla Stanković, upotrebom korišćenih materijala štite životnu sredinu.
- Od skoro smo počele da radimo torbe od jedra jedrilica. U planu imamo i novi projekat, sad smo u pregovorima kako da dođemo do tog materijala - rekla je Stamenović.
Neprofitna organizacija "Festival drugačije mode", koja podržava žene preduzetnice u malim biznisima, okupila je 20 žena iz cele Srbije, koje su nedavno na izložbi u Beogradu predstavile ručno rađene proizvode od sekundarnih sirovina.
Suosnivačica festivala Katarina Ejdus navela je da postoji 20 brendova koji su vrlo specifični zato što potpadaju pod razne aspekte mode.
- Mi smo mapirale brendove koji se bave kulturnom raznolikošću svog lokala, reciklažom i apciklažom tekstila, seken hend brendove i oni koji se proizvode od prirodnih materijala - rekla je Ejdus.
Navela je da njihova neprofitna zajednica, za podršku ženskom preduzetništvu, za sada okuplja 80 do 90 žena iz cele Srbije.
- Pokazale smo da postoji zajednica koja prepoznaje važnost lokalne, spore mode i kulturnog nasleđa - rekla je Ejdus.
Istakla je da je održiva, moda je human pristup proizvodnji, upotrebi i odlaganju tekstila, a kulturna raznolikost obuhvata razne motive koje su žene utkale svojim radom na tekstil, tkanjem, vezom ili heklanjem.
Suosnivačica tog festivala Nataša Niškanović istakla je da je važno da se o toj temi sve više govori, jer je industrija brze mode jedan od najvećih svetskih zagađivača.
Procenjuje se da na deponijama širom sveta godišnje završi oko 235 milijardi tona odeće i da 20 procenata zagađenja sveže vode nastaje tretiranjem tekstila.
- Svako od nas mora da se obuče, ali možemo da počnemo da razmišljamo na koji način to radimo i budemo trendseteri i trendseterke drugačije mode. Razmišljanjem o tome da li nam zaista treba svaki novi komad odeće kad krenemo u kupovinu ili kroz podršku inicijativama kao što je naša, menjamo navike - rekla je Niškanović.
kurir.rs/beta
NE PROPUSTITE
